Ovo je mesec u kome se sabira glavno,hlebno zrno,po čemu je jul nazvan žitnim mesecom.Po narodnom predanju, sveti Petar je,žanjući i noću pšenicu,palio lile da bi bolje video,pa se u spomen toga do danas očuvalo paljenje lila uoči Petrovdana i Ivanjdana. Zapravo je najveći deo svetkovina u ovom mesecu posvećen najvažnijim poljoprivrednim radovima, pre svih žetvi. Jul je mesec najvećih pripeka i nesnosnih žega.
U ovom mesecu su i dvoje od petoro ognjevitih svetaca,kako ih naš narod naziva,i to sveti Prokopije i Ognjena Marija.Po vatrama koje su nekada paljene po brdima,dajući u noći divan odsjaj,ivanjdanske vatre su nazivane ivanjski kresovi.Zbog ovih vatri je sam sveti Jovan,kum Božiji,nazvan Jovanom Svitnjakom,jer je ovo praznik rođenja,i to praznik koji je smatran tako velikim da,po narodnom predanju,i samo sunce na nebu tri puta zastane i zaigra ovog dana u znak poštovanja.Ovi kresovi,kao i oni petrovdanski,nazivani su u narodu kresovi vinski,jer se tada,iz predostrožnosti,da na letnjoj jari ne sagori rod,nije ulazilo u vinograde.Naime,svaka vrsta diranja i otvaranja zemlje,izlagala je jarkom suncu i ono malo vlage što je u njoj sačuvano,a ta isparenja su izazivala plamenjaču.
Autor:Miodrag Stojilović