Pored istorijskih portreta Nemanjića,manastir  Mileševa čuva i pravo blago srpskog srednjevekovnog slikarstva – Belog anđela. Beli anđeo je zapravo Arhangel Gavrilo koji, obučen u beli hiton i raširenih krila, mirosnicama pokazuje prazan Hristov grob.

U 16. veku preko ove freske naslikana je druga freska, pa je Beli anđeo bio sakriven sve do 20. veka, kada je crkva restaurirana, gornja slika uklonjena, a ispod nje se ponovo pojavila prelepi prikaz Belog anđela.

A o tome koliko je zapravo veličanstvena ova freska govori i podatak da je prvi satelitski prenos video signala između Evrope i Severne Amerike sadržao sliku Belog anđela iz Mileševe, kao otelotvorenje hrišćanske poruke mira.

Nešto kasnije prvi satelitski signal poslat je i u vasionu potencijalnim vanzemaljskim razumnim oblicima života. Trebalo je da prikaže najveća dostignuća ljudskog roda, pa se uz slike Kineskog zida i čovekovog osvajanja Meseca u beskrajnom kosmosu našao i naš Beli anđeo, beskrajni simbol ljubavi i razumevanja.

"Pogled na licu Belog Anđela i trenutno iznenađenje, kada su mironosice dolazile na jutrenje, on njima pokazuje prstom-Hristos je vaskrsao, nije u grobu. Samo je ostala njegova bela odežda, a Hristos je vaskrsao. I on je sam iznenađen, i mironosice su iznenađene kada su videle da Hrista nema, već su ugledale jedino zamotuljak njegove bele odežde.

U tome je, osim slikarstva, cela vrednost Belog Anđela. Trenutak kada on pokazuje, sa belim otvorenim očima, to je taj trenutak koji je uhvaćen u slikarstvu i to je najveća vrednost Belog Anđela, taj zagonetni pogled koji govori i pokazuje trenutak kada je Hrist vaskrsao", kaže Časlav  Colić, slikar i jedan od poslednjih profesionalnih kopista fresaka u Srbiji