Ručno pletene čarape, ukrašene ornamentima, dvopređenim šarama, deo su naše istorije, opšte i pojedinačne, naše podsvesti i našeg bića.

Predmet njihovih šara obuhvatio je sve najlepše što postoji u prirodi i u nama. U knjaževačkom Zavičajnom muzeju postoji pet decenija stara zbirka dvopređenih čarapa, ručnih radova seljanki, čobanica i vila timočkh.

Nema seoske kuće u kojoj se u nekoj drvenoj komodi, sanduku, kao deo nošnje ili tek njen ostatak, nisu zadržale čarape, najčešće crne, ukrašene motivima cveća u najraznovrsnijim bojama.

Samo je jedan pogled na ta umetnička dela dovoljan da spoznamo kako su ih vešte ruke radile sa mnogo ljubavi. Radost i lepota jednog drugačijeg vremena, jednog drugačijeg sela, gde su u zimskim večerima dokolice pletilje, uz tinjanje vatre sa ognjišta, stvarale filigransku umetnost, utkane su u svaku petlju dvopređnih čarapa.

Zbirku dvopređnih čarapa Zavičajnog muzeja u Knjaževcu osnovali su Vidosava i Svetozar Popović, profesori iz Knjaževca. Taj značajni etnografski i umetnički materijal proglašen je 1965. godine za kulturno dobro Srbije.

U razgovoru sa Svetozarom Popovićem o proučavanju dvopređnih čarapa šezdesetih godina prošlog veka zabeleženo je:
„Roman o vunenim čarapama, njegov početak i razvoj, dramu, sukobe i tragedije stvorila je dvopređnim šarama naša seljanka, pletilja. Mi smo samo sagledali, otkrili značenje dvopređnih elemenata, šara i simbola, razumeli šta se njima kaže, šta oni predstavljaju, i mi smo to rečima iskazali.

Pogledajte tematiku ovih izvoda. Nije slučajno njen predmet bio cvet, pupoljak, lozica, nežna latica, listići, zvezde, golub, pile, sve najlepše što postoji u prirodi, oko nas, u nama, sve što nas okružuje na nebesima i što ima u kosmosu, i u mikrokosmosu. Prekrasne arabeske mešaju se, spajaju i mimoilaze se sa čudesnim minijaturama, oblikovno najrazličitijim.

U svim uslovima, povoljnim i nepovoljnim, sa ljudima, na svom drugarskom, slavnom, čovečnom dvopređno ornamentnom putu, od nedoglednih visina do neizmernih dubina, bez kraja i dna. Pa zar to nije roman o čarapama koje su stvorile i ispričale oblikom i bojom naše pletilje, čobanice iz Timočke krajine, vile jezerkinje iz Timoka..."
Raznovrsne u koloritu, izboru motiva, maštovite u stilizaciji, čarape su suštinski predstavnici folklorne, „naivne" umetnosti.

U katalogu koji prati Zbirku dvopređnih čarapa zabeleženo je da se njihov nastanak može pratiti od Pamirske visoravni u centralnoj Aziji ka Evropi, do njenih severnih i južnih granica, pa do obale Atlantskog okeana.

Dvopređno pletivo su u srednju Evropu i na Balkan doneli Sloveni za vreme Velike seobe naroda. U čitavom viševekovnom putu tih čarapa Popovići izdvajaju dve epohe – preornamentalnu i ornamentalnu. Navode i da su se one izdvojile pre Velike seobe naroda. Zabeleženo je da su u knjaževačkom kraju ornamenti na čarapama doživeli svoj potpuni procvat u 18. veku.

Zbirka Popovića sadrži 675 etnografskih predmeta, među njima i 308 dvopređnih čarapa, jedinstven album u svetu sa 240 čarapa nacrtanih u originalnoj veličini i boji, album sa 734 ornamenata u boji, od toga 426 kompozicija narodnih ornamenata u boji, album sa 800 tabli sa ornamentima u crno-beloj tehnici, rukopisanom građom i kartom istraživanja dvopređnih ornamenata i čarapa u oblasti Timoka.

Te čarape su danas svedoci davnih vremena. Nošene su na zavetinama, slavama, svadbama, sahranama. Ljubav i lepota utkane u njih morale su da budu pokazane samo pri bitnim događajima. Sa starih, požutelih fotografija naših prababa i pradedova izviruju ispod čakšira, sukanja ili oko listova zatežu bridž pantalone. Pogledajte pažljivije i videćete – i dalje su tu negde oko nas.

Autor:Dragana Marković,serbia.com