Manastir Preobraženje se nalazi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nedaleko od Čačka. Prvi pomeni manastira zabeleženi su 1525. godine. Podaci o njegovom početku su veoma oskudni i ne mogu dati pravu sliku o životu i duhovnosti ove svetinje. Nepoznati su i njegovi ktitori, kao što je nejasna i slika o njegovom izgledu i živopisu.

Zna se da je manastir porušen i totalno zapusteo u vreme Velike seobe Srba 1690. godine. Tek nakon više od jednog veka, monah Nikifor, užički episkop obnovio je Preobraženje. Istina, hram je bio malih dimenzija. Kao takav je podignut 1811. godine, a živopisan 1816. godine. Narednih godina manastir je veoma oskudevao u sveštenim licima, tako da je već tridesetih godina 19. veka potpuno zapusteo.

Početak 20. veka doneo je manastiru nove nevolje. Usled izgradnje putničke pruge Čačak – Užice, manastir je, uz odobrenje vladike žičkog Save, porušen 1911. godine. I danas u selima koja su okruživala ovaj manastir, a i šire, priča se o tragičnim sudbinama svih radnika, pa i glavnog inženjera, koji su učestvovali u njegovom rušenju. Pojedine porodice su potpuno nestale i zatrte.
Episkop Nikolaj Velimirović je svojim ličnim zalaganjem i angažovanjem sopstvene ličnosti i autoriteta 1938. godine doneo odluku i odredio novu lokaciju za izgradnju novog manastira, odnosno Novog Preobraženja. I danas se za ovaj manastir kaže Novo Preobraženje. Izgradnju novog manastira najvećim delom su finansirali vernici. Veliki doprinos dao je Milivoje Joksimović iz Beograda [1] . Radovi su završeni 1940. godine. Šezdesetih godina u ovom manastiru je postojala škola za monahe, koja je kasnije premeštena u manastir Ostrog.
Vekovima, od svojih najranijih početaka pa sve do današnjih dana, u narodu se održala vera i saznanje u isceliteljsku moć ovog manastira. Sama činjenica da je manastir iz objektivnih razloga promenio svoje stanište ni u najmanjem procentu nije umanjila njegovu duhovnost i religioznost.

 NARODNO VEROVANJE U ISCELITELJSKU MOĆ MANASTIRA PREOBRAŽENJE

Kako se kultu drveta prinosila žrtva, tako se i svetinjama u hrišćanskom obliku prinosila modifikovana i transformisana žrtva u vidu dara. Čovek, bez obzira na vreme i prostor, veoma često traži Boga. Radi se o veoma čestoj pojavi u biti ljudske vrste, bez obzira na stepen religioznosti ili prag ateizacije [9]. U velikoj meri dozivanje Boga uslovljeno je zdravstvenim stanjem svakog pojedinca. Kada je zdravlje ugroženo, čovek razotkriva sve pravce i mogućnosti njegovog očuvanja.

 U traganju za civilizacijskim i iskonskim "najvećim bogatstvom", čovek je dugim nizom godina razotkrio i spoznao isceliteljske moći mnogih manastira. Značajno mesto ima manastir Preobraženje, čija je blagotvorna snaga jednako značajna kako u prevenciji tako i u lečenju, odnosno isceljenju.

Nakon što se kod čoveka konstatuje bolesno stanje, traganje za lekom započinje u raznim medicinskim ustanovama. Ukoliko ovakav vid lečenja u dogledno vreme ne urodi plodom, okreće se svim sledećim raspoloživim mogućnostima. Po narodnom saznanju, a na osnovu prethodnih pozitivnih iskustava, veliku mogućnost i nadu u izlečenje daje manastir Preobraženje. U njemu put do zdravlja traže ne samo stanovnici Čačka i okoline već i oni koji žive u bilo kom delu Srbije. Nije redak slučaj da su u potrazi za zdravljem na ova manastirska vrata pokucali i ljudi drugih konfesija.

Monaštvo i sveštenstvo ovog manastira želi da svim bolesnicima pruži jednaku nadu u ozdravljenje. Ipak smatraju da je put do božije milosti, pa samim tim i do ozdravljenja, kraći i jednostavniji ukoliko bolesnika krase dobra i pravedna dela.

Po hrišćanskom učenju, svako ima pravo na pokajanje, ispovest, pričest i molitvu. Osnovna dužnost onoga ko pod krovom ovog manastira traga za zdravljem jeste da se po hrišćanskim pravilima i kanoima ispovedi i pokaje za eventualne grehe. Veruje se da će bolesniku odmah nakon ove religijske radnje biti lakše, a sama molitva uspešnija.

Poseban značaj na zdravlje čoveka ima ispovest uoči praznika Preobraženja i pričešće, sutradan rano na sâm praznik. Koliko zbog svetosti mesta, toliko i zbog religiozne snage praznika čije ime nosi manastir, veruje se u veliku isceliteljsku moć. Ovakvo saznanje postojalo je u većem ili manjem obimu u svim istorijskim i kulturnim okvirima, istina sa različitim intenzitetom i masovnošću. Poslednjih desetak godina svedoci smo velike popularnosti i vere u isceliteljsku moć mamastira.

S obzirom da se manastir nalazi veoma blizu glavnog magistralnog puta Čačak-Užice, da je veoma pristupačan i dobro poznat, ne čudi činjenica da uoči Preobraženja manastirska porta ne može da primi sve vernike. U poslednje vreme ljudi čekaju i po celu noć ispred manastirske kapije kako bi se ispovedili, pričestili i kako bi im svešteno lice očitalo molitvu za lično ozdravljenje.
Poseban značaj manastir ima u lečenju steriliteta. U tom slučaju bračni parovi odlaze starešini manastira sa željom da im se očita posebna molitva za ovaj problem. Pre samog čina molitve bračni par je dužan da izvrši izvesne pripreme, koje u ovom slučaju predstavljaju vid žrtve. Bez obzira da li je post u toku ili nije, dužni su da poste 40 dana, da se ispovede i pričeste. Prethodno nabave sa Hilandara po jedno zrno suvog grožđa, koje oboje nakon pričešća, a neposredno pred molitvu ritualno pojedu.

Kod čitavog pravoslavnog sveta, a i šire, veoma je poznata religiozna i isceliteljska moć hilandarskog grožđa. Unošenje u organizam ove svete voćke sa svetog mesta ima posebno blagotvorno dejstvo na bračni par koji želi potomstvo.

U čačanskom kraju ima puno slučajeva, da je bračni par posle ovako obavljenog religijsko-magijskog čina dobio dete, koje mnogi smatraju božijim darom. Neki kažu da im je sam manastir Preobraženje preobrazio život.

Narod veruje u isceliteljsku moć manastira. U traganju za lekom posećuju manastir, osim na Preobraženje, i na sve druge praznike, kao i bilo koje druge dane, uglavnom kada im duša oseti potrebu za božijom milošću. U narodu je poznato i nekako postalo sastavni deo molitve darivanje svetaca. Na ovaj način vernik uglavnom instinktivno, a manje svesno, prinosi sopstvenu žrtvu, čiji je cilj da umilostivi više sile i stekne njihovu naklonost. Smatra da će u tom slučaju molitva biti više uspešna.

U zavisnosti od materijalnih mogućnosti, kao i zdravstvenog problema koji se želi rešiti, vernik prilaže različitu količinu novca, bez obzira što je svaki dar, pa i onaj najmanji koji je od srca, jednako drag i vredan pred Bogom. Ipak, čovek, kao da ne želi da rizikuje, često pred ikonom sveca prilaže i veću količinu novca. Tako veruje i nada se da će njegov zdravstveni problem biti uspešnije rešen.

Osim u novcu, bolesnici daruju ikone čaršavima, stolnjacima, vezenim i pletenim komadima tekstilnog pokućstva, peškirima, odevnim predmetima, kao i prehrambenim namirnicama kao što su: šećer, med, ulje, crveno vino, brašno, jaja i najrazličitije voće.

Često članovi porodice obolelog donose nešto od namirnica u manastir i spuste na pod, gde ostaje za sve vreme dok sveštenik čita molitvu. Nakon toga namirnica, a najčešće je to med, odnosi se bolesniku. U ovom slučaju u prenosnom značenju med dobija ulogu leka i lekom se i smatra.

Ukoliko je bolesnik veoma slab i ne može da dođe lično u ovu svetinju, to rade članovi njegove porodice. U tom slučaju donose njegovo odelo, ostave da u toku službe odstoji u manastirskoj crkvi i onda nose bolesniku da obuče i nosi što duže bude mogao. Na ovaj se način isceliteljska moć ovog manastira posredno preko garderobe prenosi na bolesnika, čije se ozdravljenje iščekuje.

U narodu postoje i verovanja koja su u čestoj suprotnosti sa hrišćanskim učenjem i manastirskim pravilima. Brisanje bolesnika maramicom i njenim ostavljanjem u crkvi bolesnik želi da ritualno "obriše" bolest, da je ostavi i da ode kući zdrav. Sličnu poruku ima i češljanje bolesnika u manastirskoj crkvi. Ipak, ovakve i slične radnje danas se odvijaju van manastirske porte, uglavnom u njenoj blizini ili okolnoj šumi. Na ovaj je način ispoštovano verovanje u svetost manastirske okoline i duhovnost drveta kao prehrišćanskog božanstva.

Mnogi vernici odlaze u manastir Preobraženje sa željom da im njegova svetost sačuva zdravlje i opštu sreću. Ovo čine jer veruju u njegovu veliku duhovnu moć. Daju priloge, pale sveće za zdravlje, kupuju krstiće, brojanice, ikone i slike raznih svetaca. Veruju da će na ovaj način steći naklonost i božiju milost.

Naravno, mnogo je prijatnije, lakše i jednostavije naći se u manastiru Preobraženje kada ste zdravi i kada se molite za očuvanje takvog stanja nego kada dođe do bolesti i neprijatnog raspoloženja. I u ovom slučaju izvire stara medicinska krilatica: " Bolje sprečiti nego lečiti".

Autor: Snežana Šaponjić-Ašanin
Narodni muzej Čačak