Vino je u knjaževackom kraju neodvojivo od istorije i tradicije. Vinogradi se gaje s ljubavlju, a u njima rastu autohtone sorte grođa poput plovdine.
Plovdina je stara sorta grožđa. Najviše se gaji u vinogradima oko Knjaževca .smatra se najstarijom plemenitom sortom vinove loze na Balkanu.Postoji misljenje da su je doneli Tracani kad su se iz Male Azije doselili u Evropu pre nekoliko hiljada godina.
Pri povoljnim i srednje povoljnim agroekološkim uslovima, plovdina obrazuje vegetativno veoma jak čokot. Vrh mladog lastara je ljubičaste boje s beličastosivim maljama. Zreo lastar je debeo, s dugačkim internodijama i normalno izraženim kolencima, a boja varira u zavisnosti od odlike — od smeđežute do sivkastocrvene.
Plovdina je srednje pozna sorta — po vremenu sazrevanja grozđa spada u sorte II epohe. Koeficijant rodnosti iznosi 1,3 do 1,6, i posebno je karakteristična po velikoj rodnosti najnižih okaca na lastaru. Spada u red jako prinosnih sorti — prinosi grožđa variraju od 15.000 do 20.000 hiljada kg/ha.