fbpx

Srpska heroina MIunka Savić učestvovala u mnogim bitkama, a evo kako je o najtežoj govorila

Srpska heroina MIunka Savić učestvovala u mnogim bitkama, a evo kako je o najtežoj govorila

Srpska heroina Milunka Savić,rođena je u Koprivnici kod Raške 24. juna 1890. (mada se nalazi i godina rođenja 1891.), kao kći Radenka i Danice. Početkom Balkanskih ratova 1912. Milunka Savić, prerušena u muškarca i kao dobrovoljac Milun Savić postaje vojnik u Drinskoj diviziji. Učestvovala u borbama, pored ostalih kod Skadra i u Bregalničkoj bici 1913. U bolnici na lečenju od zadobijenih rana otkrva se da iza imena Milun krije se Milunka, što se ubrzo pročulo u srpskoj vojsci.

Početkom Prvog svetskog rata ponovo se prijavljuje kao dobrovoljac i to kao član "gvozdenog puka". Komandant puka, bio je Dimitrije Matić. U isto vreme u jedinici ovog puka bile su dve hrabre heroine: Milunka Savić i Škotlanđanka Flora Sanders. U toku povlačenja srpske vojske preko Albanije, početkom januara 1916. bila je teško ranjena pa je preneta u Bizertu na lečenje. Istakla se u borbama za Kajmakčalanu, u okuci Crne reke, kada je "gvozdeni puk" bio priključen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji, zarobila je 23 bugarska vojnika. Za njena junaštva čuli su i saveznički vojnici, pa se i kod njih pronosila vest o hrabroj srpskoj devojci Milunki Savić.

Posle oslobođenja Bitolja, kad je otpočeo rovovski rat, kao dobrovoljac ušla je u Moravsku jurišnu četu, da se bori sa najboljim i najhrabrijim ratnicima ove divizije. O njenom junaštvu i ratnim podvizima govorilo se u savezničkim armijama. U njenu čast postrojavani su elitni saveznički pukovi i njihove ratne zastave spuštane u njenu čast na pozdrav. 

O najtežim bitkama ovako je govorila:

„Učestvovala sam u mnogim bitkama, ali mi je najteže bilo u Gorničevskoj bici, polovinom septembra 1916. Moj Dru­gi pešadijski toplički puk, zbog junaštva nazvan Gvo­zdeni, bio je kod sela Cerova blizu Gorničeva. Bugari nas iznenadiše. Prvo napadoše naše susede Dunavce, njihove predstraže isekoše na komade, pa navališe na nas. Njiho­vi ih oficiri poteraše pištoljima u napad ispred sebe. Ide talas za talasom, zbunjeni, pijani, ljuljaju se u hodu i pevaju svoju himnu, šumi Marica krvava dok urlaju „Ure, ure!” Mi ih pustimo bliže, pa osusmo po njima brzom palj­bom. Tu smo ih strašno namlatili. Bile su gomile leševa. Mnogo mi se sažalilo. U jednom trenutku prestala sam da gađam, nisam mogla više da pucam u pijane ljude, grehota je. Tu sam, možda, dušu ogrešila, ali morala sam, bio je rat. Znali smo u pozadini da pohvatamo mačke i pse. Za repove smo im vezivali prazne konzerve i posle pola noći, kada je najslađi san, puštali smo ih ka bugarskim rovovima uz paljbu plotuna. Zveče one konzerve u mraku, a Bugari misle­ ći da je napad, do zore bi uplašeni besomučno puzali, a mi legli i spavamo. Ujutru, kada vide šta je, iz rovova nam psuju majku galiotsku.

Mi smo pevali kada su nas francuske lađe prebacivale iz Albanije na Krf, a bili smo živi leševi. Francuski mornari i oficiri plakali su slušajući nas, i govorili su: „Kakav divan narod”! Pevali smo kada smo umirali na ostrvu Krfu i Vidu, pevali smo kada smo ginuli na Solun­ skom frontu. Kada bismo u rovovima zapevali, Bugari bi prestali da pucaju. Zato smo mi narod koji nikada ne može da propadne. Voleli su me srpski vojnici, poštovali, a i bojali su me se. Možda me zato niko od mojih ratnih dru­ gova nije zaprosio. Verovatno su mislili da bi Milunka, onako opasna u borbi, bila bombaš i u braku.”'- iz Revija „Duga”, posebno izdanje „Solunci”, januar 1985.

Milunka Savic 1916 Vecernje novostiMilunka Savić, 1916. (foto:novosti)

Podeli ovu vest

12/07/2015 0 comment

Petrovac biljku u narodu nazivaju travom svetog Pavla, jer se cvet tradiconalno bere na Petrovdan. Petrovac ima uspravnu, dlakavu stabljiku visine do 70 cm. Stabljika izbija iz podanka. Listovi su perasti, a listici jajastog do dugoljasto lancetastog oblika. Cvetovi su rasporedjeni u dugackorn grozdu uokolo same stabljike. Mali su i žute boje a ...

19/06/2022 0 comment

Jabuka, po svom značaju, kako od davnina, tako i danas, zauzima važno mesto među voćkama, naročito u Srbiji, gde su se oduvek gajile autohtone sorte, ...

14/06/2022 0 comment

Manifestacija „Dani kraljice Jelene“ održaće se od 15. do 19. juna 2022. godine u Raški i porti manastira Gradac.Manifestacija koja je od 2006. ...

25/06/2022 0 comment

U subotu 25. juna 2022. godine na bini na Kraljevom trgu održan je "Festival igre Zlatibor 2022", u organizaciji Baletskog studija " Adagio" iz ...

28/06/2022 0 comment

Vidovdan, praznik koga praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti