Kusturica: Srbi su dali najveće sinove i kćeri

Kusturica: Srbi su dali najveće sinove i kćeri

Ekipi filma "Na mliječnom putu" oblačno nebo nad Hercegovinom "ukralo" je dve nedelje snimanja.

Pod svodovima kamenih zdanja Andrićgrada, iščekujući sunčaniji dan, Emir Kusturica vedri vetrom reči: smenjuju se bića ljudska i mitska, vremena istorijska i buduća, mesta nastajanja i umiranja civilizacija. Monika Beluči ulazi u kožu mlade Anastasije Mirković, čuveni reditelj postao je pravoslavni monah, Matija Bećković prati trag mitske zmije, Šekspir sreće braću Marks, Olbrajtova se bavi Principom, Izetbegović ne može bez šehita Komšića, kao što Srbi više ne mogu dalje bez sebe samih...pišu Novosti.

Razgovor se zapodenuo u pauzi snimanja zbog iznenadnog viška tame i vremena: bez sunca nema kinematografije, tako kaže Kusturica.

- Snimanje filma "Na mliječnom putu" zastalo je na polovini. "Filmski radnici" zbog nedostatka sunčeve svetlosti pate od nedostatka vitamina D, a kamera najviše trpi: trska i nebo ne prelamaju se u vodi isto po oblačnom i sunčanom danu. Čekamo da se uspostavi pravi kontrast, pa da nastavimo. Pet godina je prošlo od kada sam snimio poslednji film, jer nisam verovao da najnovije digitalne kamere mogu da dosegnu kvalitet koji želim. Tek me je nova kamera "ari aleksa" uverila da može proizvesti željenu sliku, ali čak i njoj trebaju odgovarajući vremenski uslovi. Do kraja godine ćemo snimati koliko budemo mogli, ako nam uspe, imaćemo premijeru u Kanu. Ako ne bude tako, prvo prikazivanje ćemo pomeriti. Treba reći da su proizvođači filma "Pin bol" iz Londona u koprodukciji sa jednom meksičkom kućom i kompanijom "Mliječni put - Trebinje".

Kako je uopšte rođena ideja za "Mliječni put"?

- U deduktivnom procesu, tako što sam u glavi imao kraj, a onda sam krenuo prema početku. Gradim od krova, od priče o pravoslavnom monahu. Nju sam stvorio iz potrebe da progovorim o dobroti, a to nije lako iz više razloga. Prvo, mi imamo običaj da za dobrog čoveka kažemo: "Vidi ovo zlo". Drugo, ceo naš svet je postavljen naglavačke, Veliki brat i njegov rođak su čitave narode doveli do kolapsa, od sveta su napravili đubrište, a svima nama preostalo je da prihvatimo da smo tek komad otpada. Svako ko načelno prihvata ovakvu podelu uloga uključuje se u poredak nove paganske civilizacije. Ona uspostavlja ne samo kraj ideje o narodima, već i kraj ideje o ljudskim bićima. Nadam da će moje iskustvo i stvaralačka strast dovesti do povoljnog ishoda za gledaoce, jer moj film stoji na suprotnoj strani, brani ljudskost, koristeći arhetipove dobra, lepog i uzvišenog.

Šta je uopšte savremeni film?

- Posle informatičke revolucije internet je postao društvena arena. Kada bi u Los Anđelesu pitali gledaoce kakve bi im projekcije odgovarale, odgovor bi bio jednostavan: "Želimo internet-projekcije, da uz gledanje možemo da telefoniramo." Film će zato najverovatnije završiti kao opera: gradovi će imati po jedan veliki "klasični" bioskop, a sve ostalo će biti u znaku "gedžeta". Intelektualna i emocionalna komponenta filma će nestati.

Predeli od kojih zastaje dah imaju svoj kontrast u zapletu, ratno nasilje je važan segment filma. Nasilje je i dominantna filmska tema kraja 20. i početka 21. veka, kako ste ga vi "secirali"?

- Zabluda je da su filmovi "secirali" nasilje, oni su ga pokrenuli, a u periodu o kom govorite potpuno ga preveli iz fikcije u stvarnost. Svi blokbasteri to čine. U moje vreme deca su se posle projekcija vesterna makljala, a kada je Brus Li ušao u bioskope, posle prikazivanja stradali bi svi saobraćajni znakovi na putu od bioskopa do kuće. Danas se "ubije" 500 ljudi u jednom filmu. To je naročito opasno kada veći deo sveta s teškoćama uviđa razliku između virtuelnog i stvarnog života. "Na Mliječnom putu" je film o ljubavi u ratu, on seže do arhetipa čoveka, žene, zmije, kroz zaplet u kome par beži od nasilja i potere, a završava se monaškim danima glavnog junaka Koste, to je ishodište priče. Da bi takav film opstao u ambijentu o kom smo govorili, koristim ranije pronađeni delotvoran postupak, kombinovao sam Šekspira i braću Marks. To je žanr sastavljen kombinovanjem svih drugih.

Podeli ovu vest

24/06/2014 0 comment

Crkva brvnara u Peti, u Kućanima, nije samo kulturno-istorijsko blago, već duhovni stožer i uporište. Gde god smo odlazili, njoj smo se vraćali. Okupljala nas za Božić i Vaskrs, za slave i sabore, uvek nas primala u zagrljaj pomirenja i praštanja, bila motiv da se složimo, ujedinimo, sve izdržimo - kazuju gorštaci u srcu Murtenice. Podignuta u ...

18/11/2019 0 comment

Jedna od najstarijih sorti jabuka u našim krajevima. Plod jabuke Šumatovka je sitan i srednje krupan, crvene boje i blago ...

04/12/2019 0 comment

 Preseveta Bogorodica je prva zavetovana device u istoriji hrišćanstva.Na ovaj dan u Jerusalimu je izvršen svečani čin ...

05/11/2019 0 comment

U 2019. godini, proslava Dana Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, 06. novembra, proteći će u znaku mode. Tim povodom biće otvorena izložba Moda u ...

01/12/2019 0 comment

Sneg može da napada i ranije, ali prava zima počinje u decembru, pa po velikim vejavicama i smetovima koji su zasipali i zatrpavali naselja ,ovaj ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!