DOLINA JORGOVANA - izraz velike ljubavi srpskog kralja Uroša

DOLINA JORGOVANA - izraz velike  ljubavi srpskog kralja Uroša

Prošlo je više od sedam vekova od vremena kada je, kažu, srpski kralj Uroš Prvi odlučio da celu ibarsku dolinu od Kraljeva do Raške odene u cvetove mirisnog jorgovana. Ibar je i tada izvirao u Zeti (danas Crnoj Gori) i tekao 272 kilometra da bi se ulio u Zapadnu Moravu.

Hiljade cvetnih bokora, od golubije plavih do ružičastih, oplemenjivalo je divlju lepotu surih litica Ibarske klisure kojom je trebalo da stigne u Srbiju buduća srpska kraljica, katolikinja, rodom iz neke daleke zemlje. Legenda kaže da je Dolina jorgovana, ta oda ljubavi i nežnosti srpskog kralja Uroša Prvog Nemanjića prema njegovoj francuskoj nevesti, trebalo da je podseća na rodnu Provansu.

jorgovan

Nekada davno, pre više od sedam vekova, preko sedam, a možda i više gora i preko ko zna kog mora, stigla je u zemlju Rašku njena buduća kraljica. Bilo je to između 1245. i 1250. Ovako počinjemo priču o kraljici, katolikinji koja je bila poštovana i hvaljena vladarka pravoslavnima. Njen život uvijen u vekove, tkamo od retkih podataka i legendi, pokušavajući da dokučimo i ono što je – ne smemo ni da pomislimo – možda zanavek izbrisano. Tako se čuva sećanje na nas same.

Odakle je, zapravo, Jelena stigla i ko su njeni preci, pitanja su koja i dan danas muče biografe, pisce, istraživače. Svakako je potekla iz ugledne porodice, možda i vladarske, što je bio preduslov za sklapanje dinastičkog braka sa srpskim kraljem. Uroš Prvi, poreklom iz svetorodne loze Nemanjića, "pridržavao je presto kraljevstva" srpskog trideset tri godine. Bio je sin Prvovenčanog kralja Stefana i Ane Dandolo i unuk Stefana Nemanje, rodonačelnika loze Nemanjića, i praunuk dužda Enrika Dandola, pripadnika mletačke aristokratije, porodice koja je dala četiri dužda. Sve su srednjovekovne srpske vladarke bile strankinje, najviše je bilo vizantijskih princeza. Jelena Anžujska je, po rečima njenog biografa Danila Drugog, ili Danila Pećkog, ili Danila Starijeg (1270–1337), "preosvećenog arhiepiskopa srpskog", autora bisera srpske srednjovekovne književnosti "Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih", bila roda "fruškoga" – francuskoga. Ne znamo, međutim, da li je njen rod iz srca Francuske, ili je iz Južne Italije, ili je to francuski rod s grčke ili ugarske strane. Jedno je, reklo bi se, nesporno: Jelena je bila Francuskinja, udata za Uroša Prvog koji je bio kralj kad se njome oženio, i s njim je izrodila dva sina, potonje kraljeve zemlje srpske, Dragutina i Milutina. Samo ime Jelena verovatno da i nije kršteno ime srpske kraljice, s obzirom na to da ga je zadržala i pošto se zamonašila. Da li ga je dobila po dolasku na srpski dvor, kao titularno? Nadovezuje se i pitanje ko je, kada i s kojim saznanjem imenu dodao "Anžujska"? Za tako daleko vreme nije neobično ne znati čak ni kraljevska krštena imena! I Nemanjić, uz Jelena, svakako pristaje.

Koliko li je godina imala nevesta kad je, nakon uobičajeno dugih i detaljnih dogovora oko vladarskog braka, krenula na put za Rašku zemlju, čije je litice uz Ibar njen budući suprug odenuo u hiljade bokora raznobojnog mirisnog jorgovana, kako svojom divljom lepotom ne bi uplašile mladu.

Najveći deo svog dugog života Jelena je provela u kraljevstvu srpskom – više od šezdeset godina. Kao supruga i kraljica bila je uz muža sve vreme njegove vladavine i nadživela ga je.

Bila je svedok velikog političkog komešanja kad je stariji sin Dragutin ušao u sukob sa ocem, uzevši mu presto na ratištu. Kao supruga i kraljica, Jelena ga je prekorevala; kao majka – oprostila mu je. Dragutin je molio i dobio njen blagoslov, a zatim joj "odeli neki deo zemlje države svoje za prebivanje njezino". To su bile oblasti u primorju – od Skadra do Ulcinja i Dubrovnika, a u unutrašnjosti Konavli i Brdska nahija, Plav na Limu, Gusinje i Brnjaci na Ibru. Sve to postade "zemljom kraljice matere".
Drugi značajan politički događaj odigrao se 1282, kada je Jelenin stariji sin Stefan Dragutin darovao u Deževu presto mlađem bratu Milutinu. Čini se da je odnos među braćom bio korektan, onakav kako ih je majka i savetovala.

gradac-1

Manastir Gradac

Danilo Drugi, pisac dragocenih Žitija, ne daruje uvek dovoljno podataka, ni blizu koliko bismo želeli, a dovoljno da mu budemo zahvalni. Da bi dokučili istoriju, potonjim vekovima je potrebno uvek više. Pisac kaže da je kraljica Jelena primila najviši monaški čin – veliku shimnu – u crkvi Sv. Nikole kod Skadra, na desnoj obali Bojane, danas u Albaniji, no ne kaže kada je to bilo (verovatno 1280). Ruševine danas ne kazuju više ni jedan podatak.
Činjenica je da je Jelena Anžujska mnogo gradila i obnavljala, posebno na primorju. Njoj se pripisuje da je u Stonu, na mestu porušene Bogorodičine crkve, oko 1260. podigla manastir za pravoslavne monahe. Posebno je darivala franjevački katolički red koji je početkom trinaestog veka i osnovan. U Baru, gde je imala i dvor, negde 1288. podigla je franjevački manastir sa crkvom, poklonivši mu sve što je potrebno za život. Sagradila je i manastir Sv. Franje u Kotoru – njegovi su temelji otkriveni. Podigla je hram i manastir Sv. Marije u Skadru, takođe za franjevce. Za 1288. i za kraljicu Jelenu vezuje se i gradnja franjevačkog manastira u Ulcinju. Prema podacima na ploči kraj ulaznih vrata u crkvu Sv. Srđa i Vakha na Bojani, kraljica Jelena sa sinovima obnovila je i ovaj hram. Sačuvana darovna povelja Ratačkom manastiru Sv. Bogorodice svedoči da mu je Jelena podarila velika imanja. Vatikanu je Jelena poklonila ikonu, poznatu kao "vatikanska ikona apostola Petra i Pavla". Natpis sv. Petar i sv. Pavle je ćirilični. Na ikoni je predstavljena i kraljica sa sinovima, a blagoslov joj daje visoki katolički prelat. I ovde je znala i umela, kao i u životu, da bude podjednako "omiljena i kod Srba i kod Latina". I ikona iz riznice crkve Sv. Nikole u Bariju poklon je kraljice i njenih sinova. Čuveni krst od drveta sa raspetim Hristom, ukrašen zlatom, dragim kamenjem i biserima, poklon je grobnoj crkvi njenog muža – crkvi Sv. Trojice u Sopoćanima. Ne zna se kad i kako je krst stigao u Beč, na habzburški dvor, ali se zna da su deliće ovog časnog krsta, uvijene u svilu, austrijski prinčevi nosili kao relikviju.

U zagrljaju raških planina, nedaleko od ušća Gradačke reke u Brvenicu, krajem trinaestog veka Jelena Anžujska podigla je sebi pravoslavnu grobnu zadužbinu, "krasnu crkvu gradačku". Ispod veoma oštećene ktitorske kompozicije na kojoj Uroš i Jelena prinose model gradačke crkve Hristu, nalazi se grobno mesto, i to dvojno.

sarkofag j.anzujska
Da li je bilo predviđeno da kralj i kraljica objedinjeni u životu, zajedno ovde i počivaju? Grobnica je bogato obrađena, obložena poliranim mermernim pločama, no vidni su tragovi njenog otvaranja, a ispod sarkofaga nema moštiju "blagočestive i hristoljubive gospođe naše, blažene Jelene monahinje". Uroš Prvi sahranjen je u svojoj grobnoj crkvi u Sopoćanima.

Arhiepiskop Danilo Drugi postarao se da u Bogorodičinom hramu u Gradcu bude uklesano "Jelena, kraljica vseh srpskije zemlj i primorju". Sama Jelena je u ovaj hram utkala veliku graditeljsku energiju i udahnula sve osobenosti svoje ličnosti. Fresko portret prikazuje mladu ženu, duga, tanka i obnažena vrata, tamne kose, savijene preko slepoočnica prema potiljku. Lice su sprale kiše i vetrovi, jer je hram kroz vekove bio veoma poharan.
U svojim dvorima u Brnjacima koji su se verovatno nalazili ispod planine Rogozne, gde se Brnjačka reka uliva u Ibar, a možda i u konaku svoga manastira, kraljica je formirala i prvu "žensku školu". Ona je okupljala siromašne devojke, podučavala ih, a potom, bogato ih darujući, udavala.

jelena anzujska freska

kraljica Jelena i sin kralj Milutin,freska iz Gračanice,1324.

U mnogo čemu izuzetna, srpska kraljica francuskog porekla jedinstvena je i po broju portreta u srpskim srednjovekovnim hramovima. Jedan njen portret je u kapeli pored crkve Sv. Đorđa u Rasu.

Autor:Dragana Tasić "Reviw"

 

Podeli ovu vest

20/03/2014 0 comment

Od nevelikog broja sačuvanih manastirskih povelja jedino se ovde pominje postojanje crkvenog milosnika, čija služba nije dovoljno jasna. Ona je i u vezi sa stanjem čoveka kad osiromaši. Osobina vladarske zadužbine sastoji se i u tome što su prava lokalnih episkopa na manastirskim posedima sužena do minimuma. Ovde se pominje budimljanski i raški ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

28/11/2018 0 comment

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII ...

02/12/2018 0 comment

U velikoj dvorani SAVA CENTRA, 5.decembra održaće se premijera filma reditelja Petra Ristovskog, o najvoljenijem srpskom kralju KRALJ PETAR PRVI. ...

07/12/2018 0 comment

Srpski narodni, stari običaji su se i dan danas zadržali u mnogim krajevima Srbije, gde sve ima svoje značenje, svaki postupak i obred je deo ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!