Srbija uoči Prvog svetskog rata - sudbonosni događaji za naciju

Srbija uoči Prvog svetskog rata - sudbonosni događaji za naciju

Iscrpljena Balkanskim ratovima,Srbija je želela mir.Situacija te 1914,nije bila nimalo dobra za početak ikakvog novog sukoba.Nakon oslobađanja Kosova i Makedonije Srbija je te 1914.imala 4,2 miliona stanovnika,ali sada je 700.000 njih bilo druge vere i jezika.

Tadašnji predsednik vlade Nikola Pašić,smatrao je da je Srbiji potreban predah, jer su pred njom brojni zadaci.Prvenstveno je trebalo da se Srbija izmiri sa susedima,da se ojačaju nove granice i da se stanovništvo vrati radu.Međutim,sama politička situacija u zemlji nije bila nimalo dobra.

Došlo je do velikog sukoba vojske i civilnih vlasti,a vojnici koji su bili dojučerašnji heroji,a sada nepotrebni u novom vremenu,bačeni su na margine društva.Velike grupe razočaranih oficira,prvenstveno četnika koje je predvodio Vojislav Tankosić,major i četnički vojvoda,okupljale su se po tadašnjim kafanama i pričale protiv vlasti u Srbiji.

Videvši da je stvar postala vrlo ozbiljna i da oficiri lupaju šamare tadašnjim ministrima,predsednik vlade Nikola Pašić je pokušao da se obračuna sa Apisom,a ovaj je zauzvrat pokušao da pokrene trupe iz Skoplja,da krenu na Beograd i obore vladu.
Naime,nakon oslobađanja Kosova (Stara Srbija) i Makedonije,došlo je do toga da se nije znalo kako da se reši problem sa zaostalim provincijama propalog turskog carstva.Kako je Srbija krajem 19.veka krenula putem brzog napretka,a Beograd u 20.vek ušao sa osvetljenjem,tramvajima,prvom hidrocentralom po Teslinom sistemu,bioskopima o čemu sam već pisao u rubrici o filmu,oslobođene teritorije su imale više od 80% nepismenog stanovništva,a na njima su i dalje ginuli srpski vojnici u obračunima sa bugarskim komitama i šiptarskim kačacima,pa su postupci civilnih vlasti koji su bili isuviše "mekani",izazivali revolt stanovništva i sukobe sa vojskom.Činovnici koji su svoj posao u oslobođenim teritorijama shvatili kao priliku za lično bogaćenje,dolazili su u sukom sa tamošnjim življem i sa oficirima.

Kako Apis nije uspeo da sruši vladu,on je pomogao opoziciji da blokira rad Skupštine i 21.maja 1914.vlada podnosi ostavku.Kralj Petar I se povukao, a regent Aleksandar je imao svega 25 godina. Skupština je bila raspuštena i raspisani izbori. Srbija je praktično bila u predizbornoj kampanji.

Zemlja je bila i prezadužena,pa je u to vreme dugovala 920 miliona zlatnih franaka, 43 miliona zlatnih dinara,a novi izbori su naravno dodatno osiromašivali državnu kasu.Što se javnog mnenja tiče,nakon Balkanskih ratova ono je lutalo,pa se nije nazirala jasna ideja kojim putem Srbija treba da krene.

Studenti,kao buduća inteligencija,govorili su o oslobađanju svih Slovena i podržavali jugoslovenstvo,a predvodio ih je profesor Jovan Skerlić.Uglavnom su to bili "jugoslovenski nacionalisti" koji su smatrali,poneseni uspesima srpske vojske u Balkanskim ratovima,da je obaveza srpske vojske da se žrtvuje za oslobođenje južnoslovenske braće.Naravno,teorije u đaćkim klupama se nisu uklapale u priće o žrtvovanju koje su mnogo više znali oni koji su ratovali,ranjenici i heroji koji su zaista lili krv za oslobođenje svoje braće.

Na insistiranje vojvode Tankosića Apis je u proleće 1914.odobrio odlazak Principa,Čabrinovića i Grabeža u Sarajevo,ali je obavešten da Nemačka samo čeka povod da napadne Srbiju i svoju dozvolu je ubrzo povukao,te je naredio da se ne izaziva sudbina i ne pokušava atentat.Principa,Čabrinovića i Grabeža je smatrao balavcima koji ne mogu uraditi ništa ozbiljno.Rat koji Srbija nije želela srušio se na njena pleća,zato što su taj rat želele centralne sile:Austrougarska i Nemačka.Jednostavno,odluka o tome da se Srbija razori doneta je ranije, a razmatrala su se četiri scenarija:

-Da se Srbija anektira,po uzoru na Bosnu i Hercegovinu.
-Da se takođe anektira, ali da zemlja zadrži privid državnosti.
-Da joj se uzme teritorija do Niša, a ostatak ustupi susedima poput Bugarske i Albanije.
-Da se Srbija umanji i postane toliko slaba i mala i načini trajno zavisnom.

Naravno,čekao se samo bilo kakav povod za rat,a svaka od varijanti koje sam izneo podrazumevala je vojno kažnjavanje Srbije. Iz tih razloga rat protiv Srbije se treba voditi kao "kaznena ekspedicija".

I na kraju da napomenem da je tek kada je Srbija bila napadnuta na posao vraćen i najbolji srpski generalštabni oficir,general Živojin Mišić,koji je nakon Balkanskih ratova,penzionisan 1913,godine.Srbija je potpuno nepripremljena ušla u rat sa protivnikom od 52 miliona stanovnika, koji je mogao da mobiliše šest miliona, i koji je uputio ultimatum državi od 4,2 miliona, koja je pod vojnu komandu mogla da pozove najviše 450.000 vojnika.

Autor: Duško Mijatović

(O stanju u svetu,međunarodnim odnosima i uzrocima 1.svetskog rata pisaću u sledećem nastavku.)

 

 

Podeli ovu vest

25/02/2014 0 comment

Izložba "Vuk Karadžić - život i delo" biće otvorena u Muzeju Vuka i Dositeja u Beogradu u petak, 28. februara, povodom 65. godišnjice osnivanja te ustanove. Na izložbi će biti prikazani predmeti iz Vukove ostavine, od kojih većina do sada nije izlagana, kao i dva manje poznata portreta, a postavka traje do 1. juna, navodi se u najavi ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

08/08/2018 0 comment

Živela je u 12.veku,propovedala hrišćansku veru i zbog toga bila mučena i zlostvljana.Posečena je po naredbi kneza Tarasija na ovaj dan ...

13/08/2018 0 comment

Najznačajnija kulturna manifestacija u Raški „Raške duhovne svečanosti“, koja se održava od 15. do 19. avgusta, ove godine ...

10/08/2018 0 comment

 Iako je u Srbiju ušla tek kada je Knjaz Miloš 1831 godine u Kragujevcu osnovao prvi bleh orkestar, truba je za samo nekoliko ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!