KRF - NEIZBRISIVI TRAGOVI SRPSKE VOJSKE

KRF - NEIZBRISIVI TRAGOVI  SRPSKE VOJSKE

Nakon jednog od najtragičnijih dogadjaja u istoriji Srbije - povlačenja srpske vojske za vreme prvog svetskog rata preko Albanije i luke Drač, oko 150.000 naših vojnikastiglo je na Krf. Iskrcali su se u Guviji, a delom i u Mesongiju.

Iznemogla srpska vojska je lečena na ostrvu Lazaret, dok su mrtvi prebacivani na tada pusto ostrvo Vido, kod domaćeg stanovništva poznato i kao ostrvo zmija.

Na Lazaret su prve došle 21. januara 1916. moravska, pirotska i čačanska vojna bolnica. Uskoro je stiglo još nekoliko hiljada na smrt iscrpljenih i bolesnih mladića-regruta. Prvih nekoliko dana umiralo je dnevno i do 300 vojnika.
Preminuli vojnici su u početku su bili sahranjivani u rakama na kamenitoj obali ostrva Vida, a ubrzo, jer više nije bilo moguće fizički iskopati toliki broj grobova, njihova tela su polagana u more izmedju Vida i Krfa. Oko 5.400 umrlih vojnika spušteno je u more, bez mogućnosti da budu sahranjeni, a ukupan broj preminulih na Krfu je oko 10.000.

mauzolejfoto:mojkrf

Pesnik Milutin Bojić ovekovečio je srpsku ratnu dramu u pesmi „Plava grobnica".

Na Vidu se nalazi mauzolej- spomen kosturnica na rađena po projektu arhitekte Nikole Krasnova, a završena je 1938. godine.

Na mermernim zidinama nalaze se 1.232 kasete sa kostima ratnika koji su bili sahranjeni na 27 krfskih grobalja, a čija su imena bila poznata. Kosti 1.532 nepoznata ratnika sahranjena su u dva spoljašnja bočna kamena bunkera. Iznad ulaza u mauzolej je velika reprodukcija Albanske spomenice s grbom Kraljevine Jugoslavije.

Za ostrvo Vido je mitropolit Dimitrije 1918. godine rekao da je to srpski Jerusalim, dokaz vitalnosti srpskog naroda, herojske borbe za slobodu i stremljenja ka budućnosti.

Pošto je na Krfu bilo sedište srpske vlade u progonstvu, na ostrvu su formirani gotovo svi nivoi organizacije državne uprave. Narodno pozorište na Krfu bilo je ustupljeno od strane krfskih vlasti za zasedanje srpskog Parlamenta od 19. januara 1916. do 19. novembra 1918. dok je u hotelu „Bela Venecija" bila smeštena srpska Vlada.(Zanimljivo je da je vlasnik hotela „Bela Venecija" u kome je bila smeštena srpska vlada, gospodin Janis Gazis, udao sve tri svoje ćerke za Srbe. Najstarija, Đovana, udala se za konjičkog oficira Milivoja Čolaka Antića. Augusta za Milana Stojadinovića, , koji se, 1936. godine, kao predsednik Vlade, svojim poginulim drugovima odužio podigavši Mauzolej na Vidu.Najmlađa Safiro udala se za profesora Ljubomira Kazimirovića.). Hotel Bela Venecija u neposrednoj je blizini starog gradskog jezgra grada Krfa. Orginalno zdanje srušeno je tokom Drugog svetskog rata u nemačkom bombardovanju. Na istom mestu podignut je skoro identičan objekat istog imena. Nekoliko stotina metara od hotela Bela Venecija je Srpska kuća. Muzej u kome je ovekovečena srpska golgota tokom Prvog svetskog rata. Osim stotina fotografija, u Srpskoj kući se čuva i kopija Krfske deklaracije, kontroverznog dokumenta potpisanog 20. jula 1917. godine. Potpisali su ga, sa jedne strane Nikola Pašić, predsednik vlade Kraljevine Srbije, a sa druge Ante Trumbić ispred Jugoslovenskog odbora. Ovim dokumentom, u sred rata, Kraljevina Srbija praktično je ukinula samu sebe!

plava grobnicafoto:mojkrf

Crkve Sv. Arhanđela Gavrila, Sv. Trojice i Sv. Nikole bile su ustupljene Srbima. Na Krfu je formirana srpska osnovna škola sa 290 učenika i niža gimnazija sa 120 đaka.Izlazile su i „Srpske novine" u tiražu od deset hiljada primeraka. Štampane su mnoge knjige kao i udžbenici za decu. Organizovana su sportska društva, održavale su se fudbalske utakmice sa savezničkim ekipama. Krf je bitan, takođe, jer je na njemu 1917. godine tu je potpisana „Krfska dekleracija" kojom je zaključeno stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Sve se ovo može videti u muzeju „Srpskoj kući" u gradu Krfu.

Tokom boravka na ostrvu Krfu Srbi su uspostavili jake veze sa mesnim stanovništvom. Veliki broj Srba je ostalo da živi na ostrvu, sklopljeni su mnogi brakovi . Najuverljivije svedočanstvo o neizbrisivom tragu boravka Srba na Krfu je to da su se u rečniku starijih Krfljana zadržale reči: 'tata', 'baba', 'glava', 'kuća'. Na ostrvu Krfu je nastala i pesma „Tamo daleko".

Na Krfu je postepeno, uz pomoć ljubaznih Krfljana, sunca, lekara i redovne ishrane, nastupio oporavak srpske vojske. Prvo fizički, a onda i psihički . Jedan očevidac je zapisao: „Srbi lepo urediše i ukrasiše svoje logore". Izgledali su „zdravi, dobro naoružani, opremljeni od pete do glave". Francuskom poslaniku Ogistu Bopu „ovako brz i potpun preobražaj ličio je na čudo".

Kada se od Mesongija skrene ka Agios Mateosu, uskoro se sa desne strane može videti tabla koja putnike obaveštava da su došli do groblja Drinske divizije. Spomenik su podigli „Drinci svojim drugovima iz ratova..." , na kome su uklesani stihovi poručnika Vladimira Stanimirovića:

Na humkama u tuđini
neće srpsko cveće nići.
Poručite našoj deci
Nećemo im nikad stići.

Osim ovog tu je i spomenik Janisu Janulisu, koji je dao imanje za srpsko groblje. Na Krfu je zemlja vredna jer je nema dovoljno. Ali Janis je svoju njivu poklonio borcima Drinske divizije, da na njoj sahrane svoje mrtve drugove. Kada su, posle rata, kosti preminulih vojnika iskopane i prebačene u mauzolej na Vidu, Janis Janulis nije više želeo da svoju njivu obrađuje.Ostala je kao spomen njegovog velikog srca. Srbija mu se odužila time što je i njemu podigla spomenik na glavnom trgu Agios Mateosa, kod seoske crkve.

Putem od Gardiki tvrđave prema Paramonasu naićićete na česmu koju su srpski oficiri posvetili svojim vojnicima. Svuda oko česme, po maslinjacima i proplancima, nalazili su se tokom 1916. šatori srpske vojske. Nažalost česma je presušila.

U Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti, čuva se sledeće pismo:

Pismo jedne Grkinje sa Krfa Srpskom oficiru na Solunskom frontu 1918. godine

Otkako ste Vi Srbi otišli sa Krfa, ja se još nisam razveselila. To vele sve žene koje žive na ovom malom ostrvu. Za nas bi bilo bolje da niste došli na Krf, jer nam je sada gore.
Za poslednje tri godine toliko sam se bila navikla na ta pitoma lica vojnika, na njihove dobroćudne pitome oči.

Čudna ste vi rasa! Jedan ruski pukovnik mi reče da je to osobina svih Slovena.
Ove poslednje tri godine dok ste bili ovde, proživele smo lepo i prijatno.

Svakog dana trčala sam na prozor da vidim kakvog poznatog srpskog oficira, samo da mi se javi i da se prijatno na mene osmehne. Bilo mi je dosta za taj dan do spavanja. Krf je onemeo, ne peva se više. Vaš narod stalno peva i na to pevanje i taj žagor bila sam se toliko navikla.

Možete da me smatrate za velikog neprijatelja vašeg naroda, jer sam uvek želela da se što docnije vratite u svoju otadžbinu.
Došli ste, pokazali šta je život i otišli, a nas ste ostavili nesrećne.

Šta nam vredi i lepota i sve druge lepe osobine, koje su Srbi kod nas našli, kad niko u tome ne ume da uživa.
Blago onim devojkama koje su Srbi odveli odavde i spasli na ovom ljubavnom ostrvu, punom sunca i čempresa, ali bez ljubavi.

Podeli ovu vest

27/05/2016 0 comment

Tokom predstojećeg vikenda, mnogobrojne turističke organizacije će u okviru "Beogradskog manifesta" na Kalemegdanskoj tvrđavi, što je idealna prilika da gradovi Srbije predstave svoju ponudu za predstojeću turističku sezonu. Turistička organizacija "Dragačevo" učestvovaće sa najavom nastupajućeg 56. Dragačevskog sabora trubača u okviru koje će ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

21/11/2017 0 comment

 Praznik arhanđela Mihaila   ustanovljen je u vreme pape Silvestera i patrijarha aleksandrijskog Aleksandra. Izabran je novembar, jer ...

20/11/2017 0 comment

Za vreme nemačke okupacije od 1789. do 1791, kada je posle mira u Svištovu Beograd ponovo vraćen Otomanskoj imperiji, na Savskoj jaliji bilo ...

13/11/2017 0 comment

Vršac je „lepa varoš“ sa starim baroknim jezgrom. Znamenje grada je srednjovekovna kula - Vršački zamak - ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!