fbpx

Kako je bilo nekada: panađuri-vašari u Pirotu

Kako je bilo nekada: panađuri-vašari u Pirotu

Pa­na­đu­ri ili va­ša­ri su ne­ka­da bi­li dan ko­ji se iš­če­ki­vao i za ko­ji se pri­pre­ma­lo. Po­red op­šteg sa­jam­skog ka­rak­te­ra, eko­nom­skog, za­nat­skog i tr­go­vač­kog, oni su ima­li svo­ju ve­se­lu stra­nu. Dru­že­nje, za­ba­vu, ali i upo­znava­nje mla­dih na­ro­či­to kroz igru u ko­lu. De­voj­ke su se po­seb­no do­te­ri­va­le i obla­či­le naj­lep­še ha­lji­ne ili čak ši­le i pri­pre­ma­le no­ve. Sjaj i ša­reni­lo, mi­ri­si dru­že­nja, su­sre­ti i po­slo­vi ko­ji su se skla­pa­li, su sa­mo fragmen­ti po ko­ji­ma su se va­ša­ri iz­dva­ja­li i kao po­se­ban vid pra­zni­ka.

„Pi­rot je u 19. i 20. ve­ku bio na gla­su po va­ša­ru me­đu tr­gov­ci­ma i gra­do­vi­ma u Sr­bi­ji, Bu­gar­skoj, Grč­koj, Tur­skoj, Ru­mu­ni­ji i Bo­sni. Dva puta go­di­šnje bio je ste­ci­šte ve­li­kog bro­ja pro­da­va­ca i ku­pa­ca oda­svu­da. U Ti­ja­ba­ri, o Cve­ti­ma je bio 15. dnev­ni stoč­ni va­šar uglav­nom za go­ve­da i ko­nje“.71 „U Bar­ju je na Ve­li­ku Go­spo­ji­nu 28. av­gu­sta po­či­njao tr­go­vač­ki vašar i tra­jao me­sec da­na.

Obič­no su se va­ša­ri odr­ža­va­li na dan ne­kog sve­ca-me­snog za­štit­nika. Pi­rot ni­je imao grad­sku sla­vu, a ne­ma ni pi­sa­nih tra­go­va o pra­zno­va­nju ta­kve vr­ste kao ni u se­ća­nju sta­nov­ni­štva. Kao raz­vi­jen ad­mi­ni­stra­tiv­ni, pri­vred­ni i kul­tur­ni cen­tar ovog de­la Bal­ka­na, sa svim ele­men­ti­ma urba­ne sre­di­ne i ja­kim tr­go­vač­kim ve­za­ma, raz­vi­je­nim za­nat­stvom, imao je
je­dan od naj­bo­ljih saj­mo­va ši­ro­ke po­tro­šnje – tr­go­vač­ki va­šar i ugled­ni sto­čar­ski va­šar. Za­to i ni­je bi­lo po­tre­be za grad­skom sla­vom“. Pra­vih pa­na­đu­ra vi­še ne­ma. Stoč­ni va­ša­ri ni­su vi­še istog ka­rak­te­ra kao ne­ka­da.

Tr­go­vač­ke te­zge su pu­ne no­vog i uvo­znog ala­ta, raz­ne ro­be od pla­sti­ke, uvozne hra­ne (naj­vi­še si­re­va i slat­ki­ša iz Bu­gar­ske) kao i dru­gih stva­ri. Selo Do­bri Do 28. av­gu­sta ima va­šar ko­ji tra­je tri da­na. Pro­da­je se sva­šta, a bu­du po­sta­vlje­ne i cir­ku­ske ša­tre.73 To­ga ima i u dru­gim me­sti­ma, dok je ne­gde pa­na­đur sa­mo stoč­ni. Nje­gov pre­đa­šnji zna­čaj je iš­če­zao. Ko­li­ko je bio va­žan, go­vo­ri pi­smo sta­re­ši­na le­sko­vač­kih esna­fa upu­će­no 30. ju­la
1894. kra­lju Alek­san­dru sa sle­de­ćim zah­te­vom:

„Va­še Ve­li­čan­stvo
U va­ro­ši Pi­ro­tu po­sto­jao je va­šar ko­ji je tra­jao 6 da­na, a po­činjao 15. av­gu­sta sva­ke go­di­ne, a po­sto­ji od pre 2-3 ve­ka. Na zah­tev ne­ko­li­ci­ne Pi­ro­ća­na go­spo­din mi­ni­star na­rod­ne privre­de uki­nuo je va­šar po­sto­je­ći u Pi­ro­tu, s tim da ove go­di­ne bu­de sa­mo stoč­ni va­šar, a da se ovo­ze­malj­ski pro­iz­vo­di ne pro­da­ju. Ka­ko je pi­rot­ski va­šar od ve­li­ke ko­ri­sti ne sa­mo Pi­ro­tu i okrugu pi­rot­skom ne­go i dru­gim va­ro­ši­ma, pa i sa­mom Le­skov­cu, jer se na pirot­skom va­ša­ru po­tro­ši vi­še ovo­ze­malj­skih pro­iz­vo­da ne­go na ostalim va­ša­ri­ma u Kra­lje­vi­ni Sr­bi­ji.

Svi esna­fi u va­ro­ši Le­skov­cu, a u ime esna­fa pot­pi­sa­te sta­re­šine po­ni­zno mo­le Va­še Ve­li­ čan­stvo da iz­vo­li odo­bri­ti da isti va­šar po­sto­ji i ove go­di­ne kao što je pre­đe bi­lo ka­ko bi se mo­gli spre­mlje­ni ovo­ze­malj­ski pro­iz­vo­di po­tro­ši­ti.
Od ovog va­ša­ra za­vi­si naš op­sta­nak i na­ša bu­duć­nost. O ovo­me po­sto­ji na­ša mol­ba go­spo­di­nu mi­ni­stru na­rod­ne pri­vre­de od 14. te­kućeg me­se­ca.
U na­di da će­mo do­bi­ti za­do­vo­lje­nja

30. ju­li 1894. go­di­ne
u Le­skov­cu
Čast nam je bi­ti po­kor­ni:
sta­re­ši­ne esnaf­ske
Pe­tar Živ­ko­vić, obu­ćar­ski,
So­tir Mi­ja­i­lo­vić, ćur­čij­ski
Đor­đi Ce­kić, či­zmij­ski
Mi­len­ko Sto­il­ko­vić, pin­ter­ski“.

Eg­zi­sten­ci­jal­na va­žnost pa­na­đu­ra u tra­di­ci­o­nal­nom smi­slu je iz­gublje­na. Sa­da su pri­sut­ni na va­ša­ri­ma kuć­ni pro­iz­vo­di i pre­pro­da­ja, a tek ne­što od po­ljo­pri­vred­nih spra­va i pred­me­ta za do­ma­ćin­stvo ot­pa­da na zanat­ske pro­iz­vo­de i uslu­ge. Iz­la­ga­nje pro­iz­vo­da i skla­pa­nja ra­znih ugo­vo­ra od­vi­ja se na sa­vre­me­nim saj­mo­vi­ma raz­li­či­tih na­me­na. Sto­ka se pro­da­je na ma­lo po stoč­nim va­ša­ri­ma, ali za uz­ga­ji­va­če, pri­mar­ni su isto ta­ko stoč­ni saj­mo­vi gde se mo­gu ku­pi­ti kva­li­tet­ne sor­te sto­ke.

U sva­kom slu­ča­ju, na šarm i ve­li­ki zna­čaj ne­ka­da­šnjih pa­na­đu­ra ko­ji su odav­no ne­sta­li, bar na tre­nu­tak pod­se­te i ovi da­na­šnji va­ša­ri ma ka­ko oni sad iz­gle­da­li.

Je­dan od za­ni­mlji­vi­jih obi­ča­ja ko­ji se ne­gu­je sva­ke go­di­ne u re­la­tiv­no no­vi­je vre­me, a u okvi­ru jed­ne od naj­moć­ni­jih fa­bri­ka u ovom kra­ju, ve­zan je za ra­zna tak­mi­če­nja ba­zi­ra­na na tra­di­ci­o­nal­nim sport­skim ve­šti­na­ma. Ovo tak­mi­če­nje pri­vla­či do­sta uče­sni­ka i po­sma­tra­ča i sva­ka­ko uži­va popu­lar­nost.

Za­tim, tu su ra­zna oku­plja­nja u po­vo­du pro­sla­va dr­žav­nih pra­zni­ka (majska oku­plja­nja), ali i ver­ska u okvi­ru grad­ske sre­di­ne. (Na­ro­či­to o Bo­ži­ću i No­voj go­di­ni). Me­đu­tim, ve­ći­na sa­vre­me­nih go­di­šnjih obi­ča­ja ko­ji ni­su re­li­gij­skog ka­rak­te­ra pred­sta­vlja­ju no­vu, ra­zno­vr­snu i za­ni­mlji­vu oblast za is­tra­ži­va­nje. Za sa­da, uoče­ne pro­me­ne ko­je su na­sta­le vre­me­nom u skla­du s teh­no­lo­škim na­pret­kom, obra­zo­va­njem, no­vim na­či­nom pri­vre­đi­va­nja i
dru­gim gde na se­o­sku po­pu­la­ci­ju iz­u­zet­no jak uti­caj ima­ju sred­stva jav­nog in­for­mi­sa­nja, su tek po­če­tak ne­sta­ja­nja sta­rih na­rod­nih go­di­šnjih obi­čaja.

Mno­gi od njih će se oču­va­ti kroz kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je či­ji je cilj nego­va­nje sta­rih „ade­ta“ i to je sva­ka­ko ve­o­ma va­žno ka­da je u pi­ta­nju oču­va­nje et­nič­kog iden­ti­te­ta pu­tem fol­klo­ri­stič­kih na­stu­pa i tak­mi­če­nja.

Autor: Sofija Kostić

Podeli ovu vest

23/07/2013 0 comment

Manastirsko naselje Meteora smešteno je na ogromnim i strmoglavim stenama koje se naglo uzdižu na severozapadnom delu Tesalijske ravnice (Grčka), gde se susreću sa podnožjem masivnog planinskog lanca Pindos. Prema predanju, prvi pustinjaci naselili su Meteore mnogo pre desetog veka naše ere. Oni su živeli u pećinama i pukotinama stena i veoma ...

23/01/2022 0 comment

Pitoreskni grad okružen vinogradima, smešten na severoistočnim obroncima Fruške gore, uz Dunav, više od dva stoleća bio je središte duhovnog, ...

25/01/2022 0 comment

U proleće 1804. godine Prvi srpski ustanak je uzeo maha, a ustanici opseli veća mesta i oslobodili dobar deo Beogradskog pašaluka. Ustanike ...

20/01/2022 0 comment

Sastav Kalem održaće solistički koncert 22. januara od 20 sati u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine. Nakon koncerata širom Srbije, došao je trenutak ...

20/01/2022 0 comment

Sveti Jovan Krstitelj proslavlja se danas kao krsna slava u mnogim srpskim porodicama. Na današnji dan jevanđelista i apostol Luka poželeo je da ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti