Oj, venče, o, venče, ’oće li me momče?”

Oj, venče, o, venče, ’oće li me momče?”

Poput drugih hrišćanskih praznika koji se slave u proleće, i za Đurđevdan su vezani mnogi narodni običaji koji simbolizuju obnovu života, oličenu u obnovi prirode. Kult cveća posebno je prisutan u proslavi Đurđevdana, što ga čini posebnim u odnosu na ostale slave.

Običaj je da na Đurđevdan devojke rano izađu u polja koja su u to doba godine puna cveća. Beru vrbove grančice i poljsko cveće praveći vence i pevajući:

Oj, venče, o, venče, ’oće li me momče?” I stavljaju ih sebi na glavu. U nekim krajevima Srbije običaj je bio da se vencima od poljskog cveća kite ovce koje će tada prvi put biti pomužene.

U kruševačkom kraju, 5. maja uveče, uoči praznika, devojke su odlazile na reke ili kraj neke bare. Tu su odvajale tri struka trave. Valjalo ih je odseći na jednaku dužinu.

Izgovarale su sledeću rečenicu:

„Ovaj struk sam ja, ovo je znano momče, a ovo neznano.”

Koji struk bi do zore najviše porastao, taj bi bio budući muž. Znano ili neznano momče.
Ne samo mlade, običaj je da i udate žene odlaze na Đurđevdan u polje, beru livadsko cveće i prave venčiće. Vence od vrbe stavljaju na kapije, kao neku vrstu zaštite i kao znak berićetne godine, a cvetne – na glavu. I to ne samo oni čija je slava Đurđevdan!

U nekim delovima Srbije, ujutru, na praznik svetog Đorđa, najstarija žena u kući mesi pogaču preko koje se takođe stavlja pleteni venac. Kroz tu pogaču se ponegde pomuze i ovca, a ovci se, osim venčića, na glavi razbije i jaje.

Običaj je takođe da majka rano ujutru ustane, nabere vrbe i vrbove grančice baci preko prekrivača svoje još usnule dece. Da budu zdravi i da porastu. I to nije kraj priče o cveću. Na Đurđevdan nabrano poljsko cveće stavlja se u ćup ili vazu, a tom vodom se potom umivaju devojke kako bi postale još lepše. Mogu i starije – da se podmlade!

Autor:M.Ognjanović

Podeli ovu vest

13/04/2014 0 comment

Hrišćanska crkva proslavlja Cveti kao jedan od petnaest velikih praznika, čuvajući u tome uspomenu na dan svečanog ulaska Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, događaj koji se, po biblij-skom učenju, zbio šest dana pre pashe. Po predanju, dolazeći krotko od Jeleonske gore, odakle je jahao na magaretu. Isus Hrist je oduševljeno dočekan kao car uz ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

17/01/2018 0 comment

Srbija je u srednjem veku bila jedna od najrazvijenijih zemalja u Evropi, a Župa budimljanska jedna od najrazvijenijih oblasti srenjovekovne ...

22/01/2018 0 comment

Rajs, doktor hemije, na poziv srpske vlade je 1914. došao u Srbiju gde je istraživao ratne zločine austrougarske vojske nad civilima i ...

23/01/2018 0 comment

Zapadnu, jugozapadnu Srbiju i deo Šumadije krajem 18. i početkom 20. veka naseljavalo je stanovništvo iz Bosne i Hercegovine, ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!