Humanost srpskih žena kroz istoriju - dobrotvorne zadruge

Humanost srpskih žena kroz istoriju - dobrotvorne zadruge

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Prva Zadruga osnovana je 1867. u Novom Sadu. Svima im je bio zajednički zadatak : organizovanje žena za rad na opštem dobru, osnivanje srpskih viših devojačkih škola i kulturni rad preko novina „Ženski Svet“. List je izlazio jedanput mesečno u Novom Sadu od 1886 do 1914.

Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu osnovana je 1905.  Posle Prvog svetskog rata deo dobrotvornih zadruga prišao je Kolu Srpskih Sestara. Srpska Ženska Dobrotvorna Zadruga Sremska Mitrovica osnovana je 1895, a 1918. pretvorena je u Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja u Mostaru osnovana je 1905, a od februara 1919. je prišla KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Stara Pazova osnovana je 1904, a 1923. postala je KSS. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Sušak osnovana je 1913, a 1928. postala je Kolo Srpskih Sestara. Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Dubrovkinja 1930. ujedinila se sa Društvom “Knjeginja Zorka”.

Ostale Dobrotvorne Zadruge Srpkinja kao što je zadruga u Gospiću, Zagrebu, Petrinji, Splitu, Pakracu i Osijeku i Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu, nastavile su svoj rad uz saradnju sa Kolom Srpskih Sestara. Kolo srpskih sestara je bilo u vezi sa svim Narodnim ženskim zadrugama i Dobrotvornim Zadrugama Srpkinja. Kolo Srpskih Sestara je u svom kalendaru „Vardar” objavljivalo izveštaje o radu Dobrotvornih Zadruga Srpkinja u Gospiću i Osijeku, od Narodnih Ženskih Zadruga u Splitu i Šibeniku i od Dobrotvornih Ženskih Zadruga iz Zagreba i Knina. 

Dobrotvorna Zadruga Srpkinja Zemunkinja održala je svoju skupštinu 30.3.1924. u srpskom školskom domu. Predsednica Jelena plemenita Benko pozdravila je članice i otvorila skupštinu. Zadružni tajnik Zora Radojčić pročitala je izveštaj upravnog odbora o radu u 1923. Zadruga je kao i svake godine pomogla bednim i nevoljnim, pomogla je zemunskim sirotnim staricama. Nabavila je zimskog toplog odela siromašnoj ženskoj školskoj deci. Izdržavala je siromašne učenike osnovne škole u Zemunu. Radi prikupljanja sredstava odborkinje su skupljale priloge, prodavale Đurđevdanski cvetak, priređivale čajanke i zabave. Na izborima za 1924. ponovo je izabrana Jelena pl. Benko, za podpredsenicu Darinka St. Popović, za tajnika Đurakovićka, za blagajnicu Vida Ž. Jovanović. U odbor su ušle Živićka, Leposava Pilić, Anka M.Tošić, … .

Dobrotvorna Ženska Zadruga u Kninu proslavila je 1930. svoju jubilej 25 godina rada na humano-kulturno-nacionalnom polju. Priredile su 1932. izložbu u Kninu. Imale su svoje zabavište i tkalačko odeljenje u kome su radile i zarađivale seljanke. Dugogodišnja predsednica bila je Vukosava Boglić a podpredsednica Ana Sarić. U Oficirskom domu u Beogradu novembra 1932. otvorena je Sokolska izložba. Izložbu je otvorio kralj Aleksandar. Odeljenje Porobljene Istre, Trsta i Gorice bilo je ukrašeno dalmatinskim narodnim tkaninama koje je poslala Ženska dobrotvorna zadruga u Kninu s natpisom : “Ženska zadruga u Kninu pozdravlja Jugoslovenske Sokole”. 

Kongres Međunarodnog ženskog saveza održan je u Dubrovniku od 28 septembra do 9 oktobra 1936.Uz kongres priređena je izložba narodnih rukotvorina. Izložba je otvorena u delu prostorija Palate Sponza 28. septembra 1936. Izložba je pokazala da su udruženja uspela da sačuvaju originalne motive stare narodne ornamentike i ožive njihovu primenu ne samo u narodu već i za potrebe savremenog života. Zadruga iz Knina izložila je razboj na kome su tkale ćilime devojke obučene u narodnu nošnju (vunena tkanja iz Knina i okoline, ćilime…. Dobrotvorna Ženska Zadruga iz Knina poslala je na izložbu dve tkalje sa učiteljicom. Iz Zadruge na kongresu su učestvovale predsednica, tajnica, blagajnica i jedna članica uprave. Posetiocima su se dopale lepote kninskih šara. Kraljica Marija kupila je jedno parče. Zadruga je od svog osnivanja radila na tome da bi se narodne nošnje, tkanje i vezivo sačuvale od propasti, prilagodili savremenoj primeni, i na tome da se proizvodnja poveća. Smatrali su da je narodna duša izražena kroz tvorevine žena, i zato su hteli da je sačuvaju. U tkaonici su izrađivale narodna odela za lutke koje su poslate u Beograd. U Dubrovniku su se prodavali prozvodi njihove tkaonice. Na poziv ljubljanskog Društva Sveza Gospodinj poslali su svoje proizvode na velesajam. Mnogim su se društvima odazvale i slale narodnu nošnju. Posedovale su starinski nakit iz benkovačke okoline. Tkaljama su osim tkanja od 1938. predavale krojenje i šivenje. Tečaj šivenja rublja i odela pohađalo je 18 učenica 6 meseci. Održale su izložbe pred Božić i o Uskrsnim praznicima. Za uspeh izložbi najviše je bila zaslužna Vida Taranovska. Imale su 108 članica 1938. NJihovo zabavište proslavilo je Dečji dan i to povorkom ujutro u kojoj su učestvovale devojčice Zabavišta, seljanke iz tkaonice, deca iz osnovne škole i gimnazije sa nastavnicima. Prisustvovala je uprava Zadruge i mnoge članice. Posle podne održana je zabava, na kojoj je predsednica pročitala članak Jugoslovenske Unije „Kako roditelji da odgoje djecu”. Zadruga je 1938. dobila 10.000 dinara pomoći 1938. od Banske uprave. Jedna od dobrotvorki zadruge bila je Milka Sinobad. Zadrugina tkaonica izrađivala je ćilime, prostirke, jastuke i torbe. Učiteljica Tarnovska podučavala je devojčice iz grada krojenju, šivenju i vezivu. Pored dve izložbe priređena je 1939. treća izložba na dalmatinskom Kosovu na Vidovdan. Na molbu „Splošnog ženskog društva” u LJubljani poslati su tkani uzorci. LJubljansko Društvo je otkupilo više komada. Na molbu Zadruge, preko Banovinske uprave u Splitu, Državni zavod za unapređenje industrije i zanata pri Ministarstvu trgovine i industrije, odobrio je 5.000 dinara pomoći za podizanje domaće kućne radinosti. Zadruga je dobila od „Unije za zaštitu dece” 2.000 dinara a od zadužbine „Velimirijanum” 1.000 dinara. Uobičajenu godišnju pomoć od Banovine i Opštine te godine Zadruga nije primila. Više zadrugarica pohađalo je bolničarski tečaj, koji je održao sreski lekar. 

U Subotici je održan Četvrti pokrajinski slet Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Slet je počeo saveznim takmičenjima članova i članica 27. juna 1936. na sokolskom stadionu. Tog dana u Domu Dušana Radića, na Karađorđevom trgu otvorena je izložba Dobrotvorne Zadruge Srpkinja o narodnim radovima, nošnjama i vezovima. Na otvaranju izložbe bili su prisutni potpredsednik opštine dr. Kenđelac i predsednik Sletskog odbora dr Ignjat Pavlas.U Zagrebu je u Sokolskom društvu Zagreb I proslavljen Dan Ujedinjenja 1936. Tom prilikom sokoli su organizovali sađenje slovenskih lipa i otkrivanje spomen-ploča kralja Aleksandra i predsednika Čehoslovačke Masarika. Od zagrebačkih nacionalnih i kulturnih društava bili su prisutni : Dečji dom Viteškog kralja Aleksandra … , Dobrotvorna zadruga Srpkinja, “Istra” dobrotvorno i prosvetno društvo, Oblasni odbor Jadranske straže, Jugoslavenski narodni ženski savez,

Jugoslovensko profesorsko društvo, Udruženje ratnih invalida, Savez sokola, … . 
Skupštinu Sokolske župe Sarajevo održanu 21. marta 1937, pozdravila je socijalna i nacionalna radnica Jovanka Šijak, u ime Dobrotvorne Zadruge Srpkinja, koje je kao prvo žensko društvo u Jugoslaviji prihvatilo sokolsku Petrovu petoletku.  Sokolska župa Sarajevo održala je 6 marta 1938. Drugi sabor sokolske Petrove petoljetke u svom domu u Sarajevu. Uz druga društva na saboru je prisustvovala u ime Zadruge Srpkinja Jovanka Šijak. Župa je dobila pisma od Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba “Naša krila”, … . 

Kolo Srpskih Sestara Stara Pazova posetilo je 1940. čajanku Dobrotvorne zadruge Srpkinja iz Inđije.

Sokolsko društvo Nova Gradiška je zajedno sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja priredilo 1 marta 1941. Sveslovensko narodno veče. Priredba je otvorena kratkim govorom starešine dr Gajskog, a zatim je publika pevala “Oj Sloveni”. U „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Prostrane dvorane novoga Sokolskog doma bile su prepune razdraganog sveta, u žarkim bojama naših narodnih nošnji. Takvo bogatstvo narodnih kostima nije se skoro videlo u Novoj Gradiški. Većinom su bile posavske nošnje, ali su zapažene i zagorske, slovenačke, hercegovačke, crnogorske, srbijanske i bosanske nošnje. … Naročito su zapažene članice i članovi naših seoskih sokolskih četa u originalnim prekrasnim nošnjama, pa se i ovom prilikom mora istaknuti svest i požrtvovnost seoskih Sokola koji su došli iz udaljenih sela.” Prihod od priredbe premašio je svotu od 13.000 dinara, pa iako se uprava sokolskog društva sporazumela sa Dobrotvornom zadrugom Srpkinja da se prihod deli popola, ipak je uprava Zadruge ustupila sokolima od prihoda 10.000 dinara. U članku u „Sokolskom glasniku“ istaknuto je : „Nesebičnije i plemenitije geste nije ovo društvo doživelo još ni od jednog društva Nove Gradiške.”(16)

Dobrotvorne Zadruge Srpkinja bile su prosvetna i humanitarna udruženja srpskih žena u Austro-Ugarskoj. Posle Prvog svetskog rata deo dobrotvornih zadruga prišao je Kolu Srpskih Sestara. Deo zadruga je nastavio svoj humanitarni rad. U svojim godišnjim izveštajima o radu u svom kalendaru „Vardar” Kolo Srpskih Sestara štampalo je i izveštaje o radu ostalih dobrotvornih i ženskih zadruga sa kojima su sarađivali. Rad Kola i Zadruga pomagala je država i banovine. Zadruge su u svom radu sarađivale sa sokolskim i ostalim nacionalnim društvima.Posle Aprilskog rata 1941. Dobrotvornim zadrugama Srpkinja onemogućen je bilo kakav rad.

Saša Nedeljković, član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije

Podeli ovu vest

24/01/2015 0 comment

Pronalazač popularne „nularice", konstruktor mašine za šišanje,Nikola Bizumić rodio se u siromašnoj porodici u Neradinu. Posle školovanja u rodnom mestu, odlazi u Irig da uči berberski zanat. Još u Irigu je došao na ideju da konstruiše mašinu koja bi unapredila berbersku delatnost. Gotovo praznog novčanika napušta svoj zavičaj 1855, a samo ...

17/09/2017 0 comment

Vreme prvog naseljavanja i postanka Zaječara ne može se tačno odrediti. Najverovatnije potiče s kraja 17. veka ili, najkasnije, sa početkom 18. veka. ...

17/12/2017 0 comment

Uvek u treću nedelju pred Božić praznik padaju - DETINjCI. Detinjci su prvi u nizu usko porodičnih praznika vezanih za običajnu tradiciju u srpskom ...

15/12/2017 0 comment

Zanimljiv multimedijalni program održava se u autentičnom ambijentu Muzeja Vuka i Dositeja. Zgrada Muzeja jedno je vreme bila sedište ...

13/12/2017 0 comment

Udruženje narodne umetnosti i zanatstva Sankt-Petersburga i Lenjingradske Regije "NVO Dvorana Zanata”, uz pomoći podršku Ambasade Rusije ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!