Krstovdan - narodni običaji i verovanja

Krstovdan - narodni običaji i verovanja

Ovo je dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.Slavi se dva puta u toku godine, 18.januara i 27.septembra.

Ranije su se ljudi strogo držali posta na ovaj dan. U nekim selima održavaju se vašari.Najveći vašar u Gornjoj Pčinji priređuje se u Radovnici , ispod crkve pored reke Pčinje, gde je podignuto nekoliko senika koji se koriste za vašar. Ljudi rano dolaze i prodaju i kupuju stoku;sve do podne, a od podneva dolaze oni koji žele da vide vašar,da budu viđeni i da se provesele.

Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.

U našem narodu se veruje da na Krstovdan , treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. U okolini Leskovca na ovaj dan Ijudi su u crkvi osveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Taj osveštali bosiljak držali su sa ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja. U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme:

- Ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna.

- Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime.

- Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu.

- Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.

- Posle toplog i suvog septembra predstoji hladan i kišovit oktobar.

- Septembarska kiša - zlato njivama, otrov vinogradima.

- Što "ne skuva" avgust, "skuvaće" septembar.

- Kakav septembar, takav i mart.

- Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke. Slavi se kao krsna slava.

Autor: Dragomir Antonić

Podeli ovu vest

24/02/2014 0 comment

Jelena Đorđević, tridesetsedmogodišnja Piroćanka nastavila je gotovo sedam decenija dugu porodičnu tradiciju oslikavanja pirotske grnčarije šarama pirotskog ćilima, spajajući na taj način dva zaštitna znaka pirotskog kraja na jedinstven-umetnički način. Kako je Pirotskim vestima izjavila Jelena, reč je o veoma lepom, ali i napornom zanatu koji ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

28/11/2018 0 comment

Studenica kao najznačajniji manastirski kompleks srednjovekovne Srbije i danas predstavlja veliki umetnički i duhovni centar srpskog naroda. Od XII ...

02/12/2018 0 comment

U velikoj dvorani SAVA CENTRA, 5.decembra održaće se premijera filma reditelja Petra Ristovskog, o najvoljenijem srpskom kralju KRALJ PETAR PRVI. ...

07/12/2018 0 comment

Srpski narodni, stari običaji su se i dan danas zadržali u mnogim krajevima Srbije, gde sve ima svoje značenje, svaki postupak i obred je deo ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!