Srpska tradicija: običajni bonton

Srpska tradicija: običajni bonton

Mnogobrojne su životne situacije kad nam je potrebna pomoć tradicije. Šta treba uraditi kad nas neko pozove na krštenje, svadbu, slavu, ili ne daj Bože, čujemo da nam je poznanik umro? Kako se ponašati u određenoj prilici, a ne dovesti ni sebe ni osobe koje su nas pozvale u nepriliku?

Odgovor na takva pitanja obično smo tražili od naših starijih. Babe, majke, tetke bile su naše usmeno enciklopedijsko blago iz koga smo crpli neophodne odgovore. Odgovori su davani od srca, uvek jasni i odmereni, sa odavno zaboravljenim naravoučenijem. Vremenom, naše bake, majke, tetke odlazile su u svemirske beskraje, a mi smo se, prosto ne znajući kad, našli pred onim istim pitanjima kojima smo, eto, takoreći pre neki dan, zasipali svoje najdraže.

Kad smo prvi put čuli prepoznatljive reči: "Pozivamo vas u crkvu na krštenje", upitali smo se: "Šta treba da ponesemo?" i po inerciji okrenuli smo se tražeći onoga kome je pitanje upućeno.

Iza nas nije bilo nikoga.

"Verovatno je u pitanju neka greška" bila nam je prva misao. Da nije greška, međutim, uverio nas je upereni pogled naših milih naslednika i ponovljeno pitanje sa naglašenim dodatkom: "Vas pitam".

"Zašto baš nas?" bila je poslednja odbrana koja se srušila pred neumoljivim:
"A koga ću drugog pitati?"

I, stvarno, koga pitati o sopstvenim običajima i sopstvenoj tradiciji? Ko je taj što treba da zna život i običaje naših roditelja, deda i baba? Ko treba da odgovori na jednostavna i obična pitanja naše dece? Koga pitati o nečem sasvim ličnom?
Neće nam smetati nepoznavanje uloge mlade u svadbenim običajima Ujgura, jer nas retko pozivaju na takve svečanosti, ali ćemo se, i pored radosti zbog sklapanja braka, nelagodno osećati kad dobijemo poziv na svadbu ženine bratanice, a u pozivu stoji: "Skup zvanica u 12 sati u porti crkve Pokrova Presvete Bogorodice".

Odmah ćemo se zapitati:
"Gde predati poklon mladencima?"

U Običajnom bontonu pokušao sam da pokažem kako se u srpskoj tradiciji odgovora na ovakva pitanja. Pitanja će, logično, uvek biti više nego što ima odgovora. Jednostavno, ne postoji knjiga u kojoj ćemo na svako postavljeno pitanje naći odgovor.
Slično je i sa tradicijom. U različitim naseljima su različiti rituali i kad su u pitanju isti običaji, bez obzira na to što u svim tim mestima živi isti narod – Srbi pravoslavne vere.

Koliko sela toliko adeta – odavno je zapisao Vuk Stefanović Karadžić.

Zato je cilj Običajnog bontona da sistematizuje nekoliko najčešćih običajnih događaja, (post, krštenje, svadba, slava, sahrana, rođendan, ispraćaj u vojsku itd.), i opiše opšteprihvaćene rituale i postupke u tim običajima. Želja mi je da kod budućih čitalaca probudim želju za upoznavanjem sopstvene porodične tradicije, jer nema boljeg čuvara običaja od porodice. A porodica je društvo u malom – odavno je zaključio Aristotel.
Onaj ko bude pročitao ovaj tekst sigurno će znati više nego što je znao pre toga. A ako ga ovo pisanije podstakne da sam istražuje i zapisuje odgovore na pitanja koja se javljaju u običajima u kojima i sam učestvuje, objavljivanje Običajnog bontona biće svrsishodni.

Piše: Dragomir Antonić

Podeli ovu vest

13/05/2014 0 comment

Sveti manastir Iviron je treći u hijerarhiji svetogorskih manastira. Kinovijski je (od 1990) i slavi Uspenje Bogorodice. Manastir Iviron se nalazi na severno-istočnoj strani atonskog poluostrva, na maloj uvali kraj ušća velikog potoka. Osnovan je u 8om veku kao manastir Klimenta. 980. godine ivirski monah Jovan Turnikios, ugledan u kraljevskom ...

10/07/2018 0 comment

NikolaTesla, slavni srpski naučnik jedan je od najvećih svetskih genijalaca svih vremena. Možda ste se zapitali,kako je postizao vrhunsku ...

24/05/2019 0 comment

Manastir Voljavča se nalazi 30 km od Kragujevca, na severoistočnim padinama Rudnika. Po predanju potiče iz XI veka. Obnovljen je 1430. godine. Prvi ...

13/06/2019 0 comment

Dalekog 14. oktobra 1892. godine u Beogradu je na liniji Kalemegdan-Slavija pušten prvi tramvaj na konjsku vuču u sobraćaj. Tada je ...

17/06/2019 0 comment

U Srbiji posebnu vrstu objekata seoskog narodnog graditeljstva čine čardaci - objekti rađeni od drveta koji su služili za odmor i povremeni boravak. ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti

Newsletter

Budite u toku sa najnovijim vestima i informacijama na našem portalu!