Krčedinska ada sa deset kilometara dugom obalom i površinom od nepunih 9 km? spada u grupu najvećih dunavskih ada od ušća Dunava do ušća Tise u Dunav. Poznata jei kao prava oaza životinjskog sveta – stanište je konja, goveda, magaraca, svinja, brojnih vrsta ptica i dr.
Krčedinska ada je prirodno rečno ostrvo, nastalo na prostoru takozvanog koviljsko-petrovardinskog rita, netaknute prirode koje je pod zaštitom države. Nalazi se u rukavcu koji se proteže preko puta Krčedina, u dunavskom toku. Po svojoj površini spada u grupu najvećih dunavskih ada. Leva obala Dunava naspram Krčedina, sa šumskim kompleksom kanadske topole, prostranom Krčedinskom adom, brojnim rukavcima i barama, pravi je raj za ljubitelje prirode, ekologije, lova, ribolova i foto-safarija.
foto:Jaroslav Pap(Tanjug)
Krčedinska ada, sa 10 km dugom obalom i površinom od skoro 9 km², spada u grupu najvećih dunavskih ada od ušća Drave do ušća Tise u Dunav. Od obale je razdvaja Gardinovački rukavac (tzv. Dunavac) koji vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara. Krčedinsku adu čini ostrvo od pet kilometara dužine i tri kilometra širine, a njena suva površina varira u zavisnosti od vodostaja Dunava. Leti je praktično biciklom moguće doći do nje.
Zaista je šteta, što je malo ljudi kročilo na tlo ovog panonskog ostrvceta. Razlog za to je više nego jednostavan, veoma je teško stići na ovo rečno ostrvo, jer ne postoje organizovane posete ovoj prirodnoj lepoti nadomak Novog Sada. Da bi se stiglo na adu, neophodna je pored sebe imati iskusnog vodiča koji tačno zna kako se, kuda i kada može najbolje stići do ade. Dunav je nepredvidiv, pa se ne retko dešava da ada u potpunosti nestane pod površinom reke, pa dolazak na ovo ostrvo nije moguć. Neophodno je nekih dvadesetak minuta nizvodne plovidbe kako bi se stiglo na ovo ostrvo. Najpre se mora proći ispod mosta kod Beške. Tek tada se ulazi u rečni rukavac gde se prizor menja iz korena. Međusobna udaljenost obala u rukavcu je jedva nekoliko metara, a osećaj teskobe dodatno doprinosi mnogobrojno rastinje, iz kojeg svakog časa izleću kormorani, čaplje i rode.
Krčedinska ada je ne samo rezervat netaknute prirode, već i izvor života za stočarae sela koja naseljavaju i levu i desnu obalu Dunava. Oduvek su ljudi iz okolnih mesta ovde prebacivali stoku, kako bi je uzgajali na što prirodniji način, a u periodu kada bi voda nadolazila, velikim skelama su ih vraćali kućama. Nekada se ovde napasalo preko 1.000 grla stoke. Danas je ta brojka dosta manja, a čini je oko 300 krava, oko 100 konja, 50-tak balkanskih magaraca i desetak podolskih grla goveda. Osim značaja koje ima za ekološko stočarstvo, ada predstavlja rezervat za očuvanja genetskih resursa domaćih životinja, goveda, svinja, konja i magaraca. Gazdinstvo Mileta Plavšića iz Kovilja ovde čuva i uzgaja određen broj podolskih goveda, svinja mangulica, konja nonijusa i balkanskih magaraca. Krčedinska ada je mesto gde koviljski stočari tradicionalno drže stoku u sistemu "krava tele". U principu, Krčedinska ada predstavlja ogromnu prirodnu štalu pod otvorenim nebom, u koju okolni seljaci doteruju svoju stoku radi obilne ispaše. Tako je bilo decenijama unazad, tako je i danas. Stoku ovde doteruju privatna lica iz Kovilja, Gardinovaca, Šajkaša, Čortanovaca, Krčedina i Slankamena. O svima njima se brine nekoliko profesionalnih stočara. Životinje se hrane na potpuno prirodan način, bez koncentrata i hemijskih preparata. Tu u prirodi i mlade donose na svet. Prosto rečeno, ovde su uslovi kao u stara vremena, kako ovdašnji stočari u šali kažu kao da je vreme stalo.
foto:novosti
Adu u toku leta posećuju i mnoge divlje životinje, koje leti dođu kopnom ili preplivaju na ostrvo, tako da je moguće pronaći šakale, divlje svinje i jelene, ali i divlje patke. Pored toga priobalje ade je jedno od najvećih mrestilišta šarana u Evropi, jer voda koja poplavi priobaljei rukavce stvara idealnu sredinu za polaganje ikre. Takođe, okolna voda je prepuna štuka i babuški.
