Etno selo Moravski konaci nalazi u samom srcu Srbije u Velikoj Plani, na samo 90 kilometara od Beograda, nepuna 2 kilometra od autoputa E-75, na samom izlazu iz Velike Plane, na magistralnom putu ka Požarevcu.
Etno selo "Moravski konaci" je napravljeno kao reprezentativno mesto za odmor, rekreaciju i relaksaciju od svakodnevnog posla i stresa kojem je savremeni čovek izložen.Na ulasku u etno selo posetioce čeka veliki parking. Parking je prostran i pogodan kako za automobile tako i za autobuse i ne naplaćuje se. Ulazom u etno selo posebnu pažnju privlači srpska pravoslavna crkva posvećena Svetom ocu Nikoli
Idući dalje kroz etno selo nailazite na naselje za konačenje sagrađeno od autohtonih starih kuća, koje su sa pažnjom, po napuštenim srpskim selima, demontirane i kod nas ponovo sklopljene. Enterijer kuća je prilagođen savremenom stilu života i potrebama savremenog turiste.
U sklopu etno sela u ponudi je i sala za sastanke pogodna za organizaciju raznih vrsta sastanaka, promocija i prezentacija. Sala poseduje svu potrebnu opremu.
Na sredini etno sela dominira prelep restoran domaće kuhinje izgrađen od drveta, stakla i kamena. Kapacitet restorana je 220 mesta. Zgrada je podignuta u obliku duplog krsta, a smeštena je na samoj obali jezera veličine 1.5 hektara. U restoranu će vas dočekati ljubazno osoblje odeveno u srpsku narodnu nošnju.
Oko restorana domaće kuhinje se nalazi jezero sa 9 ostrva međusobno povezanih drvenim mostićima, sa malim kamenim stepenicama koje vode do same obale jezera. Na dva od devet ostrva se nalaze etno soba, svojevrstan izložbeni prostor starog nameštaja i pokućstva i kafedžinica u kojoj se služe domaći slatkiši i ručno melje kafa, kako bi posetioci imali priliku da vide kako se to nekada radilo.
Po jezeru se može ploviti, posebno za to napravljenim drvenim čamcima koji imaju svoju marinu. Na drugoj obali jezera, preko puta restorana, napravljeno je posebno poluostrvo koje predstavlja letnju pozornicu i binu za muzičare.
Na obali jezera napravljene su i dve vodenice čije klepetanje dočarava potpuni ambijent prošlih vremena. Za one željne šetnje po prirodi napravljena je i šetačka kamena staza sa klupama za odmor duž obale jezera.
Sportsko-rekreativni deo kompleksa čine otvoreni bazeni - bazen za odrasle dubine 1.5 m, bazen za decu dubine 0.5m sa atrakcijama i bazen dubinе 1.2m. Bazeni su opremljeni svom potrebnom infra i supra strukturom – toaleti, tuševi, brza hrana, osvežavajuća pića, sladoledi... Gostima su na raspolaganju ležaljke i suncobrani.
SMEŠTAJ
Autentične kuće brvnare koje su adaptirane za smeštaj turista stare su i po više od stotinu godina. Sa pažnjom su ih, po napuštenim srpskim selima, demontirali i ponovo sklopali te je svaka zadržala svoj autentični izgled, sa tremom ili bez, sa pomoćnim prostorijama ili bez njih. Veličina same kuće diktirala je i unutrašnju adaptaciju.
Smeštaj je organizovan na principu hotelskog smeštaja, soba sa kupatilom sa redovnim spremanjem soba od strane osoblja, a budući da savremen način života ipak podrazumeva određene pogodnosti, tako su i sobe opremljene da zadovolje potrebe savremenog turiste.
Etno selo Moravski konaci gostima pruža na raspolaganje 19 soba sa ukupno 44 ležaja. Sobe su dvokrevetne (sa francuskim ili singl ležajevima), trokrevetne ili četvorokrevetne. Svaka soba poseduje sopstveno kupatilo opremljeno peškirima, TV prijemnik sa SAT kanalima, klima uređaj i naravno grejanje za zimski period.
Kako svako selo ima crkvu tako i etno selo Moravski konaci nije izuzetak. Crkva brvnara posvećena Svetom Nikoli nalazi se na samom ulazu u etno selo. Osveštana je i predate na upravljanje Srpskoj Pravoslavnoj crkvi na Miholjdan 2008.godine od strane Episkopa braničevskog Gospodina Dr Ignatija. U toku bogosluženja Episkop Ignatije odlikovao je ordenom Svetog Save II stepena, ktitora Gospodina Dragana Kostjerčevića iz Zvornika, vlasnika etno sela „Moravski konaci". Ne velika ali ipak dovoljna da prihvati sve vernike i putnike namernike. Krasi je ikonostas izrađen u duborezu i zvonik koji nas podseca kada su praznici. Ikonostas u crkvi je rad Predraga Filipovića iz Žabara a ikone je živopisala Katarina Filipović, istoričar umetnosti takođe iz Žabara. Sredstva za ikonostas i ikone su dar gospodina Kostjerčevića i vernika iz Velike Plane.
