Beogradski Zoološki vrt po prvi put dobija irvase! Dva nova stanovnika u životinjsko carstvo na Kalemegdanu stižu u subotu direktno iz Norveške!

Ovaj par, deci omiljenih životinja, je star godinu dana i biće smešten u delu za jelensku divljač.Irvasi su srodnici jelena koji žive u severnim predelima naše planete.Irvas je jedina vrsta jelena kod koje i mužjaci i ženke imaju rogove. Živi na severu Azije, Evrope i Amerike. U Severnoj Americi ga stanovnici nazivaju karibu. Visok je i do 140 cm a težak oko 100 kg. Ima velike rogove i debelo i meko krzno sivkaste ili smeđe boje. Noge su mu duge, a o podlogu se oslanja širokim papcima koje može okrenuti prema spolja. To irvasu omogućava bolje kretanje po mekom tlu i snegu.

Jedina hrana irvasima u zimskim mesecima su lišajevi, koje lokalni stanovnici nazivaju i „irvasova mahovina“. Tokom kratkog leta irvasi se hrane travom, korenjem i mladim drvećem. „Irvasova mahovina“ se koristi i za ukrašavanje venčića koje pravimo za Božić i Novu godinu.

U divljini se irvasi danas ne mogu stesti na evropskom kontinentu. Međutim, nekada su živeli u velikim krdima od više hiljada jedinki koja su se stalno selila u potrazi za novim pašnjacima. Crteži irvasa u pećinama iz kamenog doba su među najstarijim poznatim umetničkim radovima na svetu.

Irvas je uglavnom pitoma životinja. Gajenje i čuvanje irvasa kao domaće životinje je vekovna tradicija naroda Saami koji živi na severu Skandinavije. Koristi se kao tegleća životinja, ali ljudi koriste i njegovo meso i mleko. Od kože irvasa prave čizme i druge odevne predmete, pokrivače i šatore. Rogovi irvasa, naročito mužjaka, su veoma cenjeni za pravljenje različitih predmeta. Irvasi su meta kolekcionara i lovaca, pre svega zbog rogova koji predstavljaju cenjeni lovački trofej. Opstanak stada irvasa je tokom poslednjih decenija ugrožen i zbog razvoja zimskog turizma, ali i globalnih klimatskih promena na Zemlji.