Prokupac autohtona sorta Srbije. Neki od zaljubljenika u prokupac su ga različito nazivali. Sinonimi: Prokupka, Crnka, Niševka, Kame- ničarka, Rskavac, Nikodimka...
Najviše se gaji u centralnoj Srbiji, na Kosovu i Metohiji i mestimično u Vojvodini.U jednoj od povelja kneginje Milice iz 1395. godine stoji da ona manastiru Svetog Pantelejmona na Svetoj gori daruje vinograd „va grade, svjatago Prokopija“. Osim što je to prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, sadržaj povelje ukazuje da je reč o području bogatom vinovom lozom. I kasniji putopisci, koji su ovuda prolazili „carskim drumom“ na putu od Carigrada ka Rimu, nisu propuštali da zabeleže tu odliku ovoga kraja. Iz te davne prošlosti potiče i sorta grožđa „prokupac“, koja je, uz „smederevku“, danas jedna od retkih naših autohtonih vrsta vinove loze, a koja je veoma rodna i daje crno vino visokog kvaliteta.
Nije slučajno što prokupac nosi naziv „kralj Župe” jer je tu na neki način postao i opstao. Istorijski posmatrano, u doba najveće slave je kao crvena sorta vladao Srbijom ali većim regionama Bugarske. U doba kad mu je zapretilo istrebljenje, bilo ga je uglavnom u Župi i nešto prema Smederevu, dok se poslednjih godina sadi sve više u topličkom kraju i zrakasto širi, od Župe, ka smederevskom vinogorju, ali i na istok i jug Srbije.