Srpski mlečni specijalitet - kajmak se danas proizvodi na različite načine, pa je tako doživeo i svoju industrijsku komercijalizaciju, ali ovaj, u Srbiji vekovima omiljeni proizvod apsolutno zaslužuje da se prvenstveno pozabavimo njegovom izvornom recepturom, „od pašnjaka do stola", onako kako se tradicionalno proizvodi još i danas u starijim domaćinstvima, a najviše u dolini Zapadne Morave i planinskim predelima Zlatibora i Tare.
Kroz vekove su nastale i vrste kajmaka od kozjeg ili ovčeg mlijeka, ali izvorno se kajmak proizvodi od kravljeg mleka. Leto je, inače, „udarna sezona" tradicionalne proizvodnje kajmaka, tad su ispaše najbogatije, a postupak je tradicionalan:
Pošto se rano ujutro pomuze krava, sirovo se mleko procedi kroz gazu u drveno korito. Isti se postupak ponavlja i nakon večernje ispaše. Mleko se ostavlja preko noći u koritu i drugi se dan „siri" – odvaja se mlečni „pokrov" koji je zapravo „baza" budućeg kajmaka, slaže se u kacu, a mleko se prelije u bakrač (bakreni kotao). Prikupljeni se kajmak odlaže u mlekare, specijalno građene drvene objekte koji održavaju tamu i nisku temperaturu, što je osnovni preduslov trajnosti kajmaka. Naime, tako skladišten kajmak ima rok trajanja čak i do godinu dana!
Za proizvodnju kilograma kajmaka potrebno je 12 litara kvalitetnog (punomasnog) mleka. Potrebno je između svakog sloja prikupljenog i u kacu odloženog kajmaka soliti – red kajmaka, red soli. Postoji podela na mladi kajmak i zreli kajmak; mladi je kajmak blažeg ukusa , svetlije boje, strukturom bliži maslacu i s rokom trajanja do maksimalno 10 dana ili dve nedelje , dok je zreli kajmak s fazama zrenja (starenjem) sve oštrijeg okusa, tamnije žućkaste boje, strukturom više zrnati odnosno bliži sirevima i sa spomenutim trajanjem od nekoliko meseci.