Ova voćka intenzivno –zelenog mesa prošaranog sitnim crnim semenkama, osvežavajućeg ukusa i prijatnog mirisa, izdašni je izvor zdravlja. Kod nas se kivi može naći na tržištu svežeg voća skoro tokom cele godine.
Kivi je pravi rudnik vitamina C,a sadrži i vitamine B,e,PP i a. U njemu ima znatnih količina kalcijuma i fosfora,kao i magnezijuma i kalijuma. Zreli plodovi kivija imaju pihtijastu konzistenciju voćnog mesa, što je pouzdan znak da sadrže dosta pektina. U semenu ima dosta celuloze, zatim belančevina i biljnih ulja.
Kivi spada među srednje kalorično voće ,u 100 grama ima 45 kalorija.
Vitamin C,koji kivi sadrži u pozamašnim količinamja,većim nego u drugim agrumima, zadužen za borbu protiv slobodnih radikala, metabolisanje šećera i masti, apsorbovanje gvožđa, elastičnost kapilara i lepotu kože, štiti imuni sistem i čisti organizam od otrova. Naročito se preporučuje konzumiranje jednog kivija svakodnevno preventivno tokom zime,za vreme virusa,bakterija i prehlada.
Kalcijum i fosfor kojih ima u kiviju, važni su za zdrave kosti i dobru memoriju, a magnezijum je zadužen za pravilan rad srčanog mišića i kradiovaskularnog sistema uopšte.
Plod kivija pomaže u očuvanju vida, smanjuje stres i ublažava depresivna stanja.
Visok procenat biljnih vlakana i pektin aktiviraju peristaltiku creva, regulišu probavu pa su korisni za one koji pate od zatvora, zatim daju osećaj sitosti i snižavaju holesterol i šećer.
Sazrevanje kivija ubrzavaju jabuke,kruške i banane,pa ako se kivi stavi pored njih pre će sazriti.
Kivi se može jesti u svežem stanju, u voćnoj salati ili se od njega može praviti marmelada, sok ili sirup.
Voćna salata
Za četiri porcije oljuštiti pa iseckati na kockice sledeće voće: tri kivija, tri breskve, dve banane, pola svežeg ananasa, a zatim preliti sokom od jednog limuna. Po ukusu zasladiti šećerom ili medom.