Selo Tavnik smešteno je na oko 15 kilometara od Kraljeva, na padinama Kotlenika i u njemu živi 1200 stanovnika. Ono po čemu je ovo mesto poznato je voće posebnog mirisa i ukusa "tavnička dunja" koja sa 60,000 stabala u Tavniku predstavlja najveću koncentraciju ovog drevnog voća u Evropi!
Interesantan je i podatak da skoro dve trećine zasada dunje u Srbiji je upravo iz Tavnika i to na preko 300 hektara. U čemu je sprecifičnost i vekovna tradicija gajenja ovog voća među Tavničanima? Zbog specifičnog sastava zemljišta, njegovog maksimalnog izlaganja suncu, geografskog položaja i ruže vetrova koja pogoduje voćnjacima,ovde dunja ima vrhunski prinos, pa se tako sa kolena na koleno prenose i recepture za rakiju dunjevaču, sokove i slatka od dunja.Stručnjaci i proizvođači se slažu da proizvodnja dunje u tavničkom kraju i uopšte u Srbiji ima perspektivu, jer je potražnja iz godine u godinu sve veća. U velikom broju voćnjaka meštani ovog sela su zasadili sortu MORAVA koja je stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku.
Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.