U zemlji moreplovaca i osvajača, puteve su ukrstili najrazličitiji ukusi. Sa svojih putovanja, iz dalekih i do tada nepoznatih krajeva, Portugalci su donosili začine i hranu koja se mešala sa domaćim namirnicama, čineći njihovu nacionalnu kuhinju još raznovrsnijom i ukusnijom.
Portugalska nacionalna kuhinja predstavlja specifičan spoj domaćih specijaliteta i mnogih stranih uticaja koje su, kroz istoriju ove primorske zemlje, sa svojih osvajačkih i istraživačkih puteva donosili njeni stanovnici. Riba, meso, maslinovo ulje, iz Amerike pristigli paradajz, zatim mirođija, domaći hleb i sirevi, čine osnovu portugalske ishrane.
I regionalni domaći proizvodi takođe su imali svog uticaja. Područje Estremadure poznato je po morskoj hrani, njemu pripada i Lisabon kao i Cascais, udaljen oko 50 minuta vožnje od Lisabona, koga vredi posetiti i zbog impresivne riblje pijace. Brazil, koji su Portugalci osnovali, takođe ima svog udela na kulinarsku kulturu Portugalaca. Njihovog je porekla peri-peri, začin iz Afrike prenesen u Brazil, a kasnije i u Portugal, kojim oni začinjavaju kokošje meso i neke vrste rakova.
Dobar obrok u Portugalu, neizostavno mora započeti supom. Napoznatija je svakako caldo verde, gusta supa od usitnjenih kobasica i krompira, poreklom iz Minha. Najčešće je propraćena tradicionalnom portugalskom kobasicom chouriço i maslinovim uljem.
Ukoliko ste gost u portugalskom domu, nemojte se čuditi ako vam domaćin ponudi sopu da pedra, ili u doslovnom prevodu, supu od kamena. To je jedna od najpoznatijih supa u Portugaliji, koja je, prema legendi, nastala kada je sveštenik, koji je imao samo kamen da skuva, išao od vrata do vrata i molio ljude za samo još jedan sastojak, u želji da napravi supu.
U oblasti Alantejo najpoznatija je sopa de caçao, načinjena od hleba i ribe, nastala kao proizvod siromaštva te regije. Naime, u toj oblasti je osnovni proizvod hleb, a uz dodatak raznih aromatičnih trava nastaje ova, sada već čuvena supa.
Osim supe i jela od mesa zauzimaju važno mesto u portugalskoj kuhinji, a njihova raznovrsnost i bogatstvo u načinima pripremanja, pravi su dokaz maštovitosti portugalskih kuvara. Portugalci tradicionalno spremaju pojedine vrste mesa za određene praznike. Tako se, recimo, za Uskrs priprema Cabrito assado no furno - jaretina ispod sača. Izdvajaju se i Chanfana - kuvana jaretina sa crvenim lukom i goveđi ćevap sa roštilja. Portugalci naročito uživaju u Bitoque-u, biftek sa pečenim jajima. Svojim kvalitetom se naročito ističu dimljeno meso, posebno pršuta i razne vrste kobasice. A, kada je reč o tradiciji, svakako je bez premca Corizo a portuguesa, gulaš spremljen od svinjskog i telećeg mesa, raznih kobasica i povrća.
Uz poznato jelo Feijoada, služi se i salada de tomate poznata i kao vinagrete ili molho vinagrete, odnosno vinagrete sos. Feijoada, crni pasulj sa komadićima mesa nastala, je u Brazilu fuzijom evropske, portugalske i crnačke kulinarske prakse. Svoj put ona je pronašla i do Portugala, a u portugalskom Algarveu priprema se kao Feijoada de Buzinas.
I tu upotrebi mesa u portugalskoj kuhinji nije kraj, jer Portugal je ipak zemlja čije obale zapljuskuju talasi Atlanskog okeana, pa se tako, shodno svom geografskom položaju, portugalska kuhinja odlikuje i bogatstvom jela od morskih plodova. Poznati specijaliteti su Cardeirades, dinstano meso više vrsta ribe, zatim Sardinha assada - sardine sa roštilja bez kojih su nezamislivi festivali širom Portugalije. Tradicionalno nacionalno jelo je sušeni slani bakalar, koje se, kažu, može spremiti na 1001 način, a neizostavni je deo Božićne trpeze.
Tradicionalni hleb, posebno na severozapadu, je broa, zrnasta proja sa debelom korom.
Važno mesto u portugalskoj kuhinji svakako pripada sirevima, a naročito su poznati ovčiji sirevi Queijo da Sera, koji se prizvode u planinskoj oblasti Serra da Estrela i Queijo Rabacal. Pored ovčijih se prozvode i sirevi od kravljeg i kozijeg mleka.
Portugalci su pravi umetnici kada je dezert u pitanju. Kolači su se ranije pravili u manastirima, tako da su i nazivi u skladu sa mestom nastanka: Nebo, Opatovo uvo, Opatičin pojas... Ne smemo zaboraviti slatke specijalitete od jaja, mleka i cimeta, kolače sa kremom od jaja i mleka, puding od pirinča sa cimetom, sitne kolače od marcipana sa kremom od badema, kao ni neobični kolač od sira pasulja.
Portugalski doručak često se sastoji od svežeg hleba sa maslacem, šunke, sira ili voća, uz mleko, kafu ili toplu čokoladu. Slatka peciva su takođe veoma popularna, kao i žitarice za doručak, koje se jedu hladne i mešaju sa mlekom ili jogurtom i voćem. Ručak se služi oko dvanaest časova, dok je večera obično oko osam sati uveče.
Portugalija prati mediteranske obedne običaje. Većina restorana su veoma mali, porodično vođeni i generalno jeftini. Neki od njih imaju izložen poster na vratima sa natpisom pratos do dia, odnosno specijalitet dana. Ova jela su obično jeftinija i svežija od ostatka menija i osim ako tražite nešto specifično, pratos do dia je pravi izbor. Tokom večere, ili dok čekate svoju porudžbinu, konobar će vam verovatno izneti neka nenaručena predjela, couvert.
Portugalija je zemlja posebno ponosna na svoja vina i u njoj ima 12 imenovanih vinskih područja: Denominacao de Origem Controlada sa kvalitetnim vinima kontrolisanog porekla, Bairrada, Bucelas, Carcavelos, Dao, Douro, Lagoa, Lagos, Portimao, Setubal, Tavira i Vinho Verde. Zahvaljujući povoljnoj klimi, različitim sortama grožđa i vekovnoj umešnosti vinara, portugalska vina se svrstavaju među najpoznatija u svetu. Izdvajaju se dve osnovne vrste Vihnos maduros, čije se vrenje odvija u flaši i Vihnos verdes, belo i crveno, koji potiču iz pokrajine Mihno, čija penušavost varira u zavisnosti od starosti, tehnike i načina čuvanja. Njihova vina su obično laka i kisela, mlada vina, slatka voćna ili vina intenzivne arome. Neki od šampiona vinskih podruma su čuveni Porto, suvi Special, polusuvo i tamno vino Verdelho, vino Boal karakterističnog bukea, slatka i nezaobilazna sočna Malvazija. Portugalci obrok završavaju likerom, kao što je Amarquinha, napravljena od gorkih badema.
Okupana suncem, prepuna lepih pejzaža i slikovitih prizora, Portugalija je svakako zemlja koju treba posetiti, prepuštajući se njenim čarima. Uz bezbroj turističkih destinacija, treba zaviriti i u neverovatnu kulturnu baštinu ovog naroda, ali da bi uživanje bilo potpuno, a utisak dovoljno autentičan, obavezno se treba prepustiti kulinarskim specijalitetima uz čašu neprevaziđenog portugalskog vina!
Piše : Jasmina Jovanović-Arsić