Iako viskokalorično, suvo voće je riznica svih hranljivih sastojaka potrebnih organizmu, kojih ima mnogo više nego u svežem voću. Zbog hranljivih vrednosti koje su izuzetne, suvo voće treba jesti što češće, a posebno suve šljive, grožđice, suve smokve, kajsije, urme i brusnice. Nutricionisti ističu da je suvo voće prepuno korisnih sastojaka, kao što su belančevine, vitamini, minerali, vlakna. 

Prednost suvog voća je i u tome što energija koju daje veoma brzo stiže u krvotok, zbog čega se posebno preporučuje sportistima posle treninga. Odlično je i za osobe koje imaju povišen holesterol i može biti odlična zamena za grickalice bogate mastima. Zbog svoje hiperkaloričnosti suvo voće se jedino ne preporučuje osobama koje žele da smršaju. Nutricionisti savetuju da suvo voće jedete za doručak ili kao zakusku, jer to pomaže varenje, ali i da ga nikada ne treba jesti posle glavnog obroka Međutim, ako se zanemari obilje kalorija, za suvo voće može se reći da predstavlja pravu riznicu svega što čoveku treba i to u mnogo većim količinama nego kada je voće u svežem stanju. Osim vode i masti, suvo voće obiluje belančevinama, vlaknima, vitaminima, mineralima, šećerima... pa je idealna namirnica kojom treba započeti dan. Vitamini su neophodni za održavanje dobrog imuniteta, među kojima poseban značaj ima antioksidansni koktel od vitamina C, E i beta karotena. Suve kajsije i urme krcate su vitaminom A, magnezijumom, gvožđem, dok kalijuma imaju čak 1.370 mikrograma u sto grama. Urme su posebno bogate vitaminima B1 i B5 kao i folnom kiselinom. U svežem stanju sadrže 55 odsto šećera, koji se sušenjem dodatno koncentriše.

Zato je suva urma zahvalna za sprečavanje hipoglikemije. Urme predstavljaju savršen prirodni izvor energije koji brzo daje snagu, a bez kasnijeg pada koncentracije šećera u krvi. Suve jabuke su prebogate kalcijumom i vitaminom B6, dok suve šljive, zahvaljujući visokom procentu vlakana sprečavaju zatvor.

Suvo voće svako može i sam da napravi, prirodnim sušenjem na suncu, u posebnim pećima za te svrhe, ili jednostavno u rerni zagrejanoj između 50 i 70 stepeni, na aluminijumskoj foliji.
Gde god sušeno, suvo voće je meko, ukusno, slasno i nadasve zdravo. Jedina mana je što za pojedine voćke treba izdvojiti prilične količine u svežem stanju, kao što je, na primer, kajsija.

Da bi se dobio kilogram suvih, treba osušiti šest kilograma svežih kajsija.

U našim krajevima najzastupljenije suvo voće je suva šljiva. Ova voćka od davnina predstavlja sastavni deo ishrane, jer reguliše varenje i otklanja opstipaciju. Zna se i da snižava holesterol, pa tako i štiti srce.

Ženama se preporučuje da svakoga dana uzimaju deset do dvanaest suvih šljiva, koje će pomoći da se spreči gubitak koštanog tkiva, uzrokovanog opadanjem nivoa estrogena.

Uz suve jabuke, višnje i kruške, suve šljive su zahvalne u proizvodnji slatkih dijetetskih proizvoda za dijabetičare, jer sadrže šećerni alkohol sorbitol. Osim toga, savršen su dodatak cerealijama u doručku, u kolačima, a od njih može da se pravi i pire kao namaz za jutarnji tost.

Suve smokve sadrže puno pektina, topivog vlakna koje može da smanji holesterol u krvi. Sadrži i triptofan koji obezbeđuje dobar san i pomaže mozgu da pravilno iskoristi glukozu, odnosno šećer. Takođe, pospešuje i dobru cirkulaciju.
Važan je podatak da u sto grama sirove smokve ima čak 17,5 miligrama magnezijuma, dok ista količina suvih smokava sadrži trostruko više ovog minerala. A magnezijum je jedan od ključnih činilaca za zaštitu organizma od uticaja psihičkog stresa, i predstavlja pravi melem za ćelije nervnog sistema.

Suve smokve su zbog magnezijuma voćka izbora za ishranu mišića, kvalitet krvnih sudova i nervnih ćelija.
U sušenom obliku brusnica predstavlja pravi prirodni antibiotik za uništavanje štetnih bakterija i gljivica u telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko dejstvo, pokazala su istraživanja, sa posebnim osvrtom na ešerihiju koli, ključnog izazivača urinarnih infekcija.

Spremljena kao čaj sušena brusnica postiže izuzetno dejstvo i protiv helicobacter pylori, bakterije odgovorne za nastanak čira na želucu. Takođe, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa. Pomaže i pri obnovi vida, smanjuje šećer u krvi i preventivno deluje na očuvanje srca i krvnih sudova.

Osušena borovnica takođe je delotvorna jer sadrži brojne vredne sastojke, među kojima posebno flobatanin, mešavinu raznih antocijanskih heterozida, invertni šećer, organske kiseline – jabučnu, limunsku i ćilibarnu, pektin, vitamin C, karotin. Borovnice se suše u hladu ili u rerni na 40 stepeni. Ovako osušene predstavljaju blagotvorno sredstvo u preventivi i terapiji avitaminoze i hipovitaminoze, kao i u lečenju neinfektivnog proliva kod dece. Osušeni zreli plodovi preporučuju se i za spravljanje kompota koji je istovremeno i hranljiv i lekovit i utiče na jačanje vida.

Među sušenim voćem višnja zauzima posebno mesto. Ona je jedan od retkih prirodnih izvora melatonina, sastojka koji kontroliše unutrašnji sat u organizmu i reguliše spavanje. Zato naučnici koji su se bavili istraživanjem njenih svojstava preporučuju da osobe koje pate od nesanice jedan sat pre spavanja popiju čaj spremljen od suvih višanja. Osim toga, čaj od osušenih višanja pomaže kod izbacivanja kamena iz bubrega i mokraćne bešike.