Veliko stradanje Isusa Hrista, koje crkveni oci nazivaju iskupnim, jer je on stradao da iskupi ljudski greh, odigralo se, prema učenju jevanđelista, na Veliki petak. Zato se ovaj petak naziva strasni petak, što znači: petak stradanja.

Pominjući muke i stradanja Hrista, crkva je propisala najstrožiji post za ovaj dan, od čega su se mogli izuzeti samo prestareli i teško bolesni. Dionisije Aleksandrijski je uveo pravilo da dva dana, na Veliki petak i Veliku subotu, svi bogougodnici provode bez hrane. I u našem narodu je bio običaj da se na Veliki petak jednoniči ili jednoudi, što znači da se ništa ne jede i samo jednom tog dana što okusi - i to samo voda ili kafa. U Gruži, gde su se oni što jednoniče uzdržavali i od pušenja, verovalo se da u gluvo doba, uoči Velikog petka, mora da se zemlja zatrese i da za trenutak sve vode zastanu u toku, zbog čega, tad, i vodenice prestanu s radom.

U mnogim krajevima su uskršnja jaja bojena ili šarana na Veliki petak. U visočkoj nahiji postoji predanje da je i Bogorodica ovoga dana šarala jaja. U Sremu i Šumadiji se prvo obojeno jaje naziva čuvar, jer se čuva tokom godine, pošto se veruje u njegovu lekovitu i magijsku moć. U Leskovačkoj Moravi su na Veliki petak davali stoci u hrani crveno obojeno jaje, dok je kod semberijskih i majevičkih Srba bio običaj da se na Veliki petak ide u lov na rakove, a u Homolju u lov na zeca, čija se krv smatrala lekovitom, osobito za nerotkinje.

Autor:Mile Nedeljković