Na nedavno završenom festivalu DANI KOMEDIJE u Jagodini, predstava ZONA ZAMFIROVA u režiji Kokana Mladenovića osvojila je čak OSAM NAGRADA:
- nagrada žirija "Mija Aleksić" za najbolju predstavu
- nagrada publike "Miodrag Petrović – Čkalja" (prosečna ocena 4.85)
- Danica Maksimović za ulogu Doke
- Nebojša Dugalić za ulogu Hadži Zamfira
- Tatjani Radišić za kostim
- Marija Kalabić za scenografiju
- Mojca Horvat za koreografiju
- nagrada dnevnog lista Politika
Predstava je svoju premijeru u Pozorištu na Terazijama imala u novembru prošle godine, prepuna dvorana tokom svakog izvođenja potvrda je da je sjajna glumačka ekipa potpuno dočarala Sremčevo delo i ostavlja publiku bez daha.U toku aprila na Velikoj sceni pozorišta na Terazijama,mjuzikl će se izvoditi tri puta, sve karte su već rasprodate.
Reditelj: Kokan Mladenović,Kompozitor: Marko Grubić,Tekst i songovi: Kokan Mladenović,Dirigent: Milan Nedeljković,Koreograf: Mojca Horvat,Kostimograf: Tatjana Radišić,Scenograf: Marija Kalabić Lektori: Radovan Knežević i Desimir Stanojević
ULOGE: Manasije, Mane, kujundžija u usponu Ivan Bosiljcić,Zona, Zamfirova kći :Ivana Popović; Hadži Zamfir, bogataš "tranzicionog" kraja XIX veka Nebojša Dugalić; Doka, tetka Manetova Danica Maksimović;Manulać, Nišlija sa Evropskim manirima Slobodan Stefanović; Jevda, majka Manetova Maja Noveljić; Čorbadži Tasa, Manetov ujak Desimir Stanojević; Taska, tetka Zonina Ivana Knežević; Gena, tetka Zonina Ana Radivojević Zdravković; Kalina, ubava devojka Jelena Arsić
Stevan Sremac (1855 –1906), pripovedač i romansijer. Po završenim istorijsko – filološkim studijama na Velikoj školi u Beogradu, radio je kao srednjoškolski profesor u Nišu, Pirotu i Beogradu. Član Srpske akademije nauka postao je 1906. godine. Iste godine je i umro od iznenadne infekcije. S istančanim posmatračkim darom, napisao je desetine pripovedaka i romana iz tadašnjeg savremenog života naše prestonice i palanačkog života. Najpoznatija su mu dela: Vukadin, Ivkova slava, Zona Zamfirova, Pop Ćira i pop Spira, Kir Geras, Ibiš aga i druga...
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem 19. veka. Celu priču Sremac je čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini. Posle dolaska iz Prištine jedne letnje večeri na Kalemegdanu Nušić je, u šetnji, sve ispričao Sremcu. Sremac se oduševio i zamolio prijatelja da mu dozvoli da obradi ovu priču. Jedini uslov koji je izrekao Nušić bio je da u delu ne spominje Prištinu, jer je u kući čorbadži Zamfira mnogo dobrih kafa popio! Sremac je na to odgovorio: "Odvešću ja tvoju Zonu u moj lepi Niš. Neće je tamo ni rođeni tatko prepoznati".
Inače, u stvarnom životu, Zona se nakon „skandala" udala za siromašnog i lepog mladića, šnajdera Aleksu Grbića. Mladi supružnici Aleksa i Zona preselili su se odmah u Prizren gde su izrodili tri sina i dve kćeri. Zona je, zatim, sa porodicom prešla u Uroševac, a za vreme okupacije 1943. došla je u Beograd. Prvo se nastanila u Resniku, pa na Zvezdari, i na kraju u Ulici 27. marta broj 89. Svoju starost provodila je nečujno i tiho sve do 1952. godine kada je istina o Zoni otkrivena. Iste godine u Narodnom pozorištu, za vreme upravnika Raše Plaovića, postavljena je i predstava Zona Zamfirova. Zona je u tradicionalnoj nošnji, sa neizbežnim šalvarama, prisustvovala premijeri u drugom redu.
Umrla je 1952. godine, nedugo nakon premijere komada, u 75. godini, a sahranjena je na Novom groblju u Beogradu. Na njenom grobu i danas piše: „Ovde počiva Zona Zamfirova."