fbpx

Kako je Hilandar Rusima poklonio iver sa Hristovog krsta

Kako je Hilandar Rusima poklonio iver sa Hristovog krsta

Najveća hilandarska retkost je osnivačka povelja Stefana Nemanje, data 1198. godine. To je prekrasna povelja! Prekrasna? Mi znamo samo jedan njen prepis koji je u litografiji izveo Dimitrije Avramović. Kada je on 1847. boravio, odnosno štampao knjigu o spomenicima na Svetoj Gori, dao je faksimil te povelje koja je kasnije poklonjena kralju Aleksandru Obrenoviću, 1866, kada i Miroslavljevo jevanđelje. Kad je došla u posed dvora, kralj Aleksandar je povelju poklonio Narodnoj biblioteci, i ona je nestala u Prvom ratu, a jevanđelje je zadržao u dvoru, i tako je ono sačuvano, čak prošlo neke nesrećne konzervacije.

Hilandarska zbirka povelja ne obuhvata samo srpske povelje. Kada je nastalo naše plemstvo i srpska država padom Smedereva pala pod tursku vlast, još se jedno vreme javljaju kao darodavci poslednji izdanci Brankovića, tada već u ugarskoj službi, kao komandant južne granice prema Turskoj. Kao vlasnici nekadašnjih velikih imanja u Sremu - to su ti takozvani sremski despoti, sada već jako osiromašeni, oni zaista otkidaju od usta da bi dali za Hilandar.

Od 16. veka se javlja nešto što ranije i nije bilo, a to je "slanje u pisaniju". Kaluđeri izbegavaju pravi termin, oni ne prose. Interesantno je da srpsko monaštvo nije stvorilo monahe lutalice, kao rusko, koji beže po celoj Rusiji, idu i torbare. Srpsko monaštvo je sačuvalo nešto od tog otmenog ponašanja: oni "idu u pisaniju", ali nose darove ruskim carevima. Ja sam nalazio u tome dokumente: Hilandar je imao šta da da. Hilandar je dobio, i danas to postoji, jedan komad najveće hrišćanske svetinje - komad drveta na kome je Hristos razapet, a koji je još Sv. Sava pribavio. U 18. veku, Hilandarci su odlučili da nekoliko komadića tog drveta odnesu Rusima, te čuvene hilandarske relikvije, kao i ikone Svetog Save i Simeona. Tada se i javlja tipično hilandarska dvojna ikona Svetog Save i Simeona, koja se kasnije proširila.

Autor teksta:Akademik Dejan Medaković

 

Podeli ovu vest

03/01/2017 0 comment

Tačno vreme osnivanja manastira u Banji nedaleko od Priboja na Limu nije poznato. Prvi put se pominje u Studeničkom tipiku s početka XIII veka, kada je njegov iguman učestvovao u izboru studeničkog igumana sa još šest starešina najuglednijih srpskih manastira. Sedište Dabarske episkopije postaje 1220. Na mestu ...

01/02/2024 0 comment

U Pirotu je tokom vekova, najvažnija zanatsko industrijska grana bila je ćilimarstvo. To je originalna tkačka delatnost ponikla u ovom gradu i ...

19/02/2024 0 comment

Iako se smatra da prava srpska prezimena moraju da se završavaju na "ić" to nije tačno. Mnoge ličnosti poznate u srpskoj istoriji, iz porodica rodom ...

20/02/2024 0 comment

U Muzeju  Jugoslavije predstavljen je  premijerno  “Turen” kralja Petra II Karađorđevića. Reč je o poklonu radionice Stanišić i ...

14/02/2024 0 comment

Sveti Trifun je bio siromašni guščar iz Frigije,obdaren isceljiteljskim moćima,zbog kojih je bio čuven već od mladosti.U vreme njegove mladosti ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti