126. Smederevska jesen, biće održana od 7. do 29. septembra. Pred otvaranje tradicionalne manifestacije , gradom će prodefilovati baletske grupe iz više gradova Srbije, a biće i maškara iz više stranih zemalja.
Od domaćih izvodjača nastupiće baletske grupe iz Beograda, Vršca, Kruševca, Leskovca, Požarevca, Smederevske Palanke i Smedereva.
U karnevalskom delu učestvovaće trupe iz Irske, Egipta, Indonezije, Alžira, Bolivije, Plaestine, Japana, Meksika, Indije, Kenije i sa Kube.
Manifestacija će biti otvorena nakon karnevala u večernjim satima u smederevskom kastelu.
Ovogodišnja manifestacija imaće više koncerta nego gotovo sve Jeseni od 1960. do sada.
Organizator je najavio još uvek nepotpun spisak od 15 koncerata, a medju učesnicima su Frajle, Piloti, Aca Lukas, Haris Džinović, Sanja Ilić i Balkanika.
Smederevce i njihove goste zabavljaće i Kerber, Mambo stras, Vampiri, Djura i Mornari, Jadranka Jovanović, Oliver Njego, Leo Martin, Nada Pavlović, Djordje Marjanović, Lola Novaković i Dejan Petrović.
---------------------------------------
Smederevska Jesen spada među najstarije privredno –turističke manifestacije u Srbiji. Nastala je na temeljima specijalizovanih izložbi grožđa, vina i voća koje su se u Smederevu održavale periodično do Drugog svetskog rata, počev od prve organizovane 1899. godine. Specijalizovane izložbe grožđa, vina i voća priređene su u Smederevu 1899, 1901, 1929, 1932, 1936. godine, a 1910. i 1930. Izložba grožđa, vina i voća bila je deo Poljoprivredne izložbe. Prva posleratna Izložba održana je 1960. godine, kada se po prvi put pominje i naziv „Smederevska jesen" Te godine istovremeno se koriste nazivi „Smederevska jesen" i „Smederevska revija". Narednih godina ustaljuje se naziv Smederevska jesen.
Prva specijalizovana Izložba grožđa u Smederevu priređena je od 26. do 29. septembra 1899. godine u zgradi ondašnje Gimnazije. Inicijativu za izložbu dao je rukovalac Smederevskog loznog rasadnika, a podržali su je smederevski vinogradari i Ministarstvo narodne privrede. Smederevska opština je prihvatila da bude domaćin i da snosi troškove Izložbe.
Nakon ove, sledeća Izložba grožđa priređena je 1901. godine. U listu Težak izašla je kratka najava za Izložbu grožđa u Smederevu, prema kojoj je otvaranje predviđeno za 23. septembar.
Nakon Prvog svetskog rata, prva Izložba grožđa, vina i voća održana je 1929. godine od 6. do 8. oktobra u prostorijama Smederevske vinogradarske zadruge, koja je bila i organizator izložbe.
Izložbu grožđa, vina i voća 1932. godine u prostoijama smederevske opštine priredilo je Srpsko poljoprivredno društvo iz Beograda u saradnji sa sreskom podružinom iz Smedereva. Izložba je trajala od 25. do 28. septembra.
Priređivanje izložbe imalo je za cilj da široj javnosti predstavi veliki broj sorti stonog i vinskog grožđa i voća koje uspeva u Smederevu, kao i vina i rakije koje se od istih proizvode. Izložbu je otvorio predsednik Srpskog poljoprivrednog društva Tanasije Mitrović.
Sledeća velika Izložba grožđa, voća i vina pre Drugog svetskog rata održana je od 20. septembra do 12. oktobra 1936. godine. Inicijator i organizator Izložbe bilo je Gradsko poglavarstvo u saradnji sa drugim ustanovama i smederevskim vinogradarima. Izložba je priređena u Banovinskim barakama na Dunavu, koje su za tu priliku preuređene, i na njima je urađena fasada u stilu Smederevske tvrđave. Prema pisanju štampe, grad je tih dana dobio svečan izgled. Zgrade su bile iskićene zastavama, a po gradu su bili istaknuti transparenti i plakate o Izložbi. Cilj ove, kao i ranijih Izložbi bio je povećanje prodaje grožđa, voća i vina.
Smederevska jesen je manifestacija u čast grožđa i vina sa nizom pratećih programa različitog sadržaja. Okosnicu manifestacije čini Izložba grožđa i vina na kojoj vinogradari i vinari iz smederevskog vinogorja izlažu najbolje primerke grožđa i vina i koje stručna komisija ocenjuje i nagrađuje. Takođe, postoji i prodajni deo u kome vinogradari i voćari prodaju svoje proizvode. Prvi deo Izložbe je najčešće u Tvrđavi, a prodajni na gradskom trgu.
U parku pored glavnog gradskog trga 2009. godine otvoren je Vinski grad – to su prodajni objekti u obliku velikih bačvi – namenjeni prvenstveno prodaji vina i grožđa tokom cele godine.
U Smederevskoj opštini sada ima pet vinarija koje imaju svoje vinograde površine od 50 ari do 7 hektara. Ostali vinogradari sa manjim površinama pod vinovom lozom uglavnom se bave prodajom grožđa.
U smederevskom kraju ima veliki broj voćara koji takođe izlažu svoje proizvode na manifestaciji.
Organizator i glavni pokrovitelj manifestacije je grad Smederevo koji svake godine formira Organizacioni odbor u koji su uključeni predstavnici iz različitih oblasti. Organizacioni odbor je podeljen na pododbore za kulturu, privredu, poljoprivredu, sport, komunalnu infrastrukturu... U nadležnost Odbora za poljoprivredu je organizacija Izložbe grožđa i vina, Izložba poljoprivrednih proizvoda i Izložba seoeskih mesnih zajednica. U nadležnosti Odbora za kulturu je organizacija kulturnih dešavanja i koordinacija sa ustanovama kulture. Takođe u nadležnosti ovog odbora je i organizacija svečanog defilea čijim prolaskom kroz glavnu gradsku ulicu do Tvrđave zvanično počinje manifestacija.
Programi se odvijaju na prostoru celog grada, ali glavna mesta dešvanja jesu Smederevska tvrđava i Gradski trg.
Manifestacija okuplja veliki broj učesnika različitog profila - od dece predškolskog uzrasta, sportista, glumaca, članova sportskih društava i klubova, udruženja žena, poljoprivrednih proizvođača, radnika iz ustanova kulture, zanatlija, Kulturnoumetničkih društava, privrednika.
Posetioci manifestacije su takođe različitog uzrasta i interesovanja. Postoje organizovane kao i pojedinačne turističke posete iz drugih mesta Srbije, ali najverniji posetioci su žitelji smederevskog kraja sa svojim gostima. Uobičajeno je da u vreme trajanja Smederevske jeseni Smederevcima u goste dolaze rođaci i prijatelji.
Smatram da slobodno može da se kaže da je manifestacija Smederevska jesen postala sastavni deo privredne i turističke istorije grada, da je deo identiteta Smedereva, Smederevskog kraja i njegovih žitelja. Da ima sve elemente živog nasleđa i sve preduslove da traje.
Pored toga, mislim da ima više strana kojima je to u interesu- ja mogu da kažem u ime ustanove u kojoj radim da za vreme Smederevske Jeseni Muzej ima veliki deo posetilaca koji nisu redovni –stalni postioci muzejskih dešavanja, kao i veliki broj posetilaca iz drugih mesta Srbije. Ostali predstavnici mogu da kažu u svoje ime, a takođe i predstavnici – vlasnici vinarija, i predstavnik fonda za razvoj poljoprivrede....
Autor : Gordana Miletić
kustos etnolog Muzeja u Smederevu