Istorija svakog iole pristojnog mesta umnogome se ljuljuška na brojnim legendama. Tako je i sa ovim mestom ušuškanim na obroncima Goča i u dolinama Vrnjačke i Lipovačke reke. Po njima, ali i materijalnim tragovima, ovde su se lečili i rimski legionari, ali i turski begovi. Prava priča o najotmenijoj dami domaćeg turizma zapravo počinje kad je knez Miloš Obrenović angažovao barona Žigmunda Herdera da ispita kvalitet vrnjačkih voda. I evropski glasoviti stručnjak za termalne izvore zaključio je da je ravna onoj iz čeških Karlovih Vari.
U Vrnjačkoj Banji, okruženoj planinama, jesen je prelepa. Sedam izvora mineradne vode prava su blagodet za obolele od šećerne bolesti, za one koje muče žuč i organi za varenje, ali i sve kojima sterilitet zadaje glavobolju. Početkom 20. veka ovde su izgrađene mnoge otmene vile uglednika, a kasnije i hoteli. Danas je meta mnogih koji traže vrhunske medicinske usluge, od skenera do uobičajenih lekovitih kupki.
Vrnjačke mineralne vode se primenjuju kod lečenja:
* šećernih bolesti
* stanje posle preležene zarazne žutice
* hroničnog zapaljenja creva i želuca
* bolest žučne kese i žučnih puteva
* čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu
* bolest bubrežne karlice, mokraćne bešike i mokračnih puteva i drugih bolesti.
