Decembarska susnežica, januarski sneg i zimski vetrovi sasvim su prihvatljivi ako ih posmatramo sedeći pored salašarskih peći i kamina uz (kuvano) vino, supu koja se puši i uz miris gurmanskih iznenađenja u pećnici.

Zimski pogled iz salašarskog restorana nosi slutnju „šorom šajke a Dunavom čeze“ autohtonu impresiju vojvođanske nirvane. Neka svet zastane „ima (se) kade“ , uostalom ako treba u isti mah ćemo sebi i drugima poželeti da budemo „gesund i uzbrdo schnell“ i krenuti gde već treba. Srećom, uzbrdo je retkost, a zdravlje na usta ulazi. Zato krenimo na salaše, a tamo su nekako najslađa ona prosta, domaća jela spravljena od krompira i tek osušenih „svinjarija“ prispelih za degustaciju. Mnogi salaši imaju proste – seljačke peći uz koje se rado skuplja i staro i mlado, poneki nude ugođaj vožnje sankama po snežnoj ravnici. Gde god da ste u salašarskoj priči biće vam toplo, kako oko srca, tako i u stomaku.

Ovog vikenda na @Salas137 organizuje se 20. tradicionalni svinjokolj.

Tekst: Gordana Stojaković

foto:Aleksandar Milutinović