Jerusalim, grad u kome su svoj dom pronašle tri najveće svetske religije. Sveti grad i svetinja nad svetinjama. Mesto gde se na svakom koraku prepliću Istok i Zapad, staro i novo, nebesko i zemaljsko.

Jerusalim je drevni grad na Bliskom istoku. Nalazi se pod upravom i administracijom Izraela, a trajno rešenje statusa Jerusalima jedna je od osnovnih tema u rešavanju bliskoistočnog sukoba.Grad se nalazi na brdima Judeje, između Sredozemnog i Mrtvog mora i ima veliki značaj za tri velike religije: judaizam, hrišćanstvo i islam.

Dokazi o postojanju ljudi u ovim krajevima, koji datiraju još iz vremena pet hiljada godina pre nove ere, jasno svedoče o tome da je Jerusalim jedan od najstarijih gradova na svetu u kome su se sretale mnoge kulture, od antičkog do modernog doba. Kako je mnogo puta osvajan, rušen i obnavljan od strane vladara različitih veroispovesti koji su se trudili da na svakom koraku ostave svoj pečat, može se reći da je danas jezgro tri velike religije. Shodno tome, stari deo grada je podeljen na verske četvrti – jevrejsku, hrišćansku, jermensku i muslimansku, koje su međusobno odvojene zidovima. Najznačajniji istorijski spomenici i mesta na kojima su se odigrali događaji opisani su u svetim knjigama. Po statistici, na području grada postoje 1204 sinagoge, 158 crkava i 73 džamije.

Zapadni Jerusalim je jevrejski deo grada, uređen na moderan način, dok je istočni deo pretežno arapski. Između njih se nalazi stari deo grada koji je po površini izuzetno mali, ali se u njemu nalazi skoro sve što jednog prosečnog turistu može da zainteresuje.
Muzej Izraela se nalazi u zapadnom Jerusalimu i najveći je, kada govorimo o arheologiji, antropologiji i umetnosti. Može se reći da je poseta ovom muzeju jedan od najboljih načina da se upoznate sa istorijom i kulturom Jevreja ove regije. Podeljen je na više celina, pa osim Umetničkog vrta i paviljona sa mnogobrojnim skulpturama i Arheološke galerije sa pronalascima, možete, u etnografskom krilu, videti izložene drevne jevrejske artefakte. Ipak, najveće blago muzeja su Svici Mrtvog mora i mnogi drevni rukopisi koji se čuvaju u posebnoj zgradi pod nazivom Oltar knjige. Svici Mrtvog mora su otkriveni 1947. godine i smatraju se najstarijim poznatim rukopisima Tore.

Yad Vashem je memorijalni spomenik koji se takođe nalazi u zapadnom delu grada. Podignut je u znak sećanja na Jevreje koji su stradali od strane nacista u Drugom svetskom ratu. Jedan od spomenika je posvećen ljudima koji nisu jevrejske veroispovesti, ali su stradali u pokušaju da pomognu Jevrejima. U Dvorani sećanja posetioci mogu odati poštu mrtvima, u Dvorani imena se nalaze imena preko tri i po miliona žrtava, u Muzeju umetnosti su smešteni radovi Jevreja koji su bili zatočeni u logorima smrti, ali je ipak najtužniji deo ovog kompleksa Dečiji memorijal gde se neprekidno čitaju imena više od jednog i po miliona dece ubijene u holokaustu.

U grad se nekada moglo ući kroz sedam velikih vrata, a danas ih ima šest jer su jedna zazidana. Njih je zazidao turski car Sulejman Veličanstveni jer je kroz njih u Sveti grad, prema verovanju, trebalo da uđe sam Mesija kada se jednog dana bude vratio na zemlju. Ako u grad uđete kroz Lavlja vrata obavezno posetite Davidov grob. Ispred njega se nalazi i njegov spomenik sa harfom, omiljenim Davidovim instrumentom. Predlažemo da razgledanje grada nastavite najpoznatijom ulicom, takozvanom, Via Dolorosom. Ulica bola je put za koji se veruje da je njime prošao Isus na svom putu ka Golgoti. Na pojedinim delovima ulice postoje jasno označena mesta na kojima je Isus padao noseći na leđima krst, a na nekima od tih postaja napravljene su i male crkve. Kako je ovo jedna od najposećenijih turističkih destinacija grada, kojom prolaze hiljade turista, polako su nicale tezge, dok na kraju nije nikla i čitava pijaca. Ovde možete kupiti mnoštvo suvenira u vidu ikonica sa Isusovim likom, malih maketa crkava i flašica sa svetom vodom, uljem, zemljom i tamjanom.

Via Dolorosa vodi kroz muslimansku četvrt sve do Kalvarije, u crkvu Svetog groba. U samoj crkvi se nalazi poslednjih pet postaja Isusovog puta i smatra se najsvetijim hrišćanskim mestom u Jerusalimu. Na sredini je Isusov grob, prema verovanju, mesto uskrsnuća. Anđeoska kapela simbolizuje mesto na kome se uskrsli Isus pokazao Mariji Magdaleni. Sama crkva u suštini više liči na tvrđavu, a ako imate sreće pa nije gužva, u redu za ulazak čekaćete samo 20 do 30 minuta. Rupa u koju je bio poboden krst raspeća još uvek postoji, pa vernici u nju stavljaju svoje ruke i na taj način traže oprost grehova. Hiljade i hiljade turista svake godine obilaze crkvu, a za hrišćane celog sveta ovo je definitivno najsvetije odredište.

Najpoznatija vrata Jerusalima su upravo ona zazidana, poznata i kao Zlatna vrata jer se veruje da je kroz njih ujahao Isus kada je došao u grad. Ovde se nalazi Temple Mount, brdo na kome su ostaci drevnog Solomonovog hrama. Na prostoru hrama, dolaskom islama, sagrađen je ortogonalni i plavim popločani Kameni minaret (Dome of the Rock), baš iznad crne stene sa koje je, prema Kuranu, Muhamed otišao na nebo. Sjajnozlatni minaret svojom veličinom i bojom dominira pejzažem starog grada i nezaobilazna je tačka u turističkim obilascima. Nedaleko je i Omerova džamija, Al Aksa, najstarija džamija u Izraelu i još jedno sveto mesto islama. Ispred nje je kamen sa otiscima kopita Muhamedovog konja, a prema verovanju, taj otisak je napravljen odmah nakon što se Muhamed vinuo u nebo i pridružio ostalim prorocima islama. Minaret je srebrne boje, a datira iz jedanaestog veka.

U podnožju brda, duž jedne strane velikog trga, nalazi se Zapadni zid, poznatiji kao Zid plača. Ovo ime je dobio zahvaljujući jevrejskom običaju naricanja, kada vernici u svojim molitvama, tokom posta, oplakuju uništenje hrama. Sagrađen je od velikih blokova zlatnog kamena, grubo tesanih, a bio je potpora spoljnih zidova Drugog hrama, napravljenog na ostacima Solomonovog hrama. Ovo je mesto okupljanja Jevreja iz celog sveta u cilju molitve i meditiranja. Kako pravila ortodoksnog judaizma nalažu, zid je podeljen na dva dela. Jedan deo je odvojen za muškarce, koji da bi došli do zida moraju da pokriju glave, a drugi za zene, koje moraju da dođu skromno odevene. Običaj je da se u pukotinama između kamena ostavljaju poruke sa željama i nadanjima, napisane rukom na papiru, a kako je mesto dostupno apsolutno svima, potpuno je nebitno na kojem je jeziku poruka napisana. Još jedan od običaja je da se Zid plača napušta hodanjem unazad; okrenuti mu leđa smatra se velikim grehom. Sve ovo ide u prilog tome da se Zid plača smatra najvećom sinagogom na otvorenom, a Jerusalim trećim najsvetijim mestom u islamu, posle Meke i Medine.

Ono što nikako ne smete zaboraviti dok boravite u Jerusalimu je to da uvek budete pristojno obučeni jer će vas put uvek odvesti na destinacije od religijskog značaja, a tamo ulaz nije dozvoljen ukoliko vaša garderoba ne odgovara pravilima. Najčešće se podrazumeva da odeća pokriva kolena, ramena, pa čak i laktove, a žene bi posebno trebalo da vode računa da dekoltei ne budu preduboki, da majice ne budu toliko kratke da se vidi pupak, kao i da šlicevi na suknjama ili pantalonama ne otkrivaju previše. Pošto ćete sve znamenitosti uglavnom obilaziti pešice, obratite pažnju i da vam obuća bude udobna.

U ovom gradu, kao i u mnogim gradovima gde se živi od turizma, na svakom koraku se nalaze mali dućani i prodavnice prepune svakojakih sitnica i suvenira, koji će vas uvek podsećati na vreme provedeno u Svetom gradu.Sve je uglavnom ručno izrađeno i to od domaćeg maslinovog ili palminog drveta. Najvažnija sitnica koju ni slučajno ne smete zaboraviti je to da je cenkanje ovde obavezno, jer se na taj način cena obara i po nekoliko puta.

Kada iz starog grada krenete preko Jošafatske doline, dolazite do crkve Marijinog groba. Put vas dalje vodi u Maslinsku goru, do vrta Getsemani, mesta gde se Isus molio i gde ga je zagrljajem izdao jedan od njegovih učenika. Pored vrta nalazi se i crkva Muke Isusove, unutar koje je stena na kojoj se Isus molio i zbog koje je unutrašnjost crkve izuzetno mračna.

Još jedna od znamenitosti Jerusalima, poznata skoro kao i Kameni minaret, je Davidova kula, čiji današnji ostaci datiraju iz srednjeg veka. Najviša kula Citadele Phasael je najbolji vidikovac starog grada. Glavni ulaz se nalazi u blizini vrata Jaffa.

Osim obilaska spomenika u neprimerenoj odeći i kupovine bez cenkanja, postoji još nekoliko stvari koje je ovde, na svaki mogući način, potrebno izbeći. Neumesni komentari na račun bilo koje od religija ovde su apsolutno zabranjeni, a slobode govora po tom pitanju, takoreći, nema. Ova nepisana pravila poštuju svi jer je to svakako najbolji način da se izbegnu sukobi u ovoj mnogoreligijskoj oblasti. Trebalo bi izbegavati i pojedine delove grada, posebno u kasnim noćnim statima, ali to je nešto na šta će vam vodiči skrenuti pažnju još pre ulaska u grad.

Ovo je grad sa dugom, značajnom i burnom istorijom. Ako ikada budete imali priliku da ga posetite, budite sigurni da ćete se iz njega vratiti sa nekim čudnim osećajem produhovljenosti, koji u sebi nose sva ta religijska svetilišta. Postoje ljudi koji veruju da poseta crkvi okajava grehe i oni koji u to ne veruju. Ipak, jedno je sigurno, Jerusalim će vam, ako ne duševni mir, pružiti uvid u istoriju, veru i kulturu tri najveće svetske religije i jedinstvenu priliku da na jednom mestu uživate u kontrastu, kako drevnog i modernog, tako i nebeskog i prizemnog.