Mali Bački kanal je jedno od retkih staništa Vidri u Srbiji, postojeće stanje nije zadovoljavajuće, nije dovoljno razvijena svest o postojanju i zaštiti staništa Vidri.

Vidre imaju vrlo gipko i pokretivo telo veoma su sposobne za hvatanje plena pod vodom.Mladunci Vidri postaju plivači sa 80 dana starosti kad im krzno postaje nepropusno.Glavna hrana Vidri su ribe ,zatim rakovi a poslastica su im jegulje.Vidre su vrlo strašljive i suzdržive životinje,često žive samačkim životom.U lov pretežno idu noću dok danju su uglavnom u svojim jazbinama,naj važnije je da je voda bistra i da su obale obrasle šipražljem da bi mogle da se skrivaju.Teritoriju obeležavaju izmetom ,koju uglavnom kontroliše mužjak.Jazbine kopaju uglavnom između korenja drveća,u blizini vode ,zatim šuplja debla stabala,ponekad imaju više jazbina dešava se da imaju jazbine u zemlji u koje je moguće jedino iz vode ući.

Vidre nemaju određen period parenja,u području mužjaka živi nekoliko ženki,mužjaci postaju polno zreli sa oko 18 meseci a ženke sa oko 2 godine.Ženke se kote posle 63 dana od parenja,na svet donose od 1 do 4 mladunca,prvih 40 dana mladunci su potpuno bespomoćni majka ih doji.Mužjaci ne učestvuju u podizanju mladih.Mladunci potpuno nezavisni postaju posle godinu dana života.

Nekada su vidre bile rasprostranjene širom Evrope,međutim danas su nastanjene samo u delovima V.Britanije,Norveškoj,Rusiji,Italiji i eto kod nas na delu malog bačkog kanala odnosno na ataru Kruščića.