Vizitorski centar Specijalnog rezervata prirode Zasavica najposećeniji je od svih rezervata prirode u Srbiji, a ove godine očekuje se poseta od oko 80.000 gostiju iz zemlje i inostranstva - U ovom rezervatu prirode prave se jedinstveni proizvodi od mesa i mleka autohtonih rasa, a najnoviji proizvod, sir od magarećeg i kozjeg mleka, najskuplji je na svetu!

O Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, koji je i kako postao najposećenija turistička destinacija u Srbiji od svih rezervata u zemlji, o programu razvoja genetičkih resursa, kao i o najčudesnijim proizvodima i manifestacijama u SRP Zasavica, razgovarali smo sa Slobodanom Simićem, upravnikom ovog jedinstvenog zaštićenog prirodnog dobra.

Koje su osnovne reference SRP Zasavice?

- Specijalni rezervat prirode Zasavica proslavlja ove godine
15 godina od zaštite, odnosno od momenta kada ga je Vlada Srbije proglasila za specijalni rezervat prirode prve kategorije, dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju, i dalo na staranje Pokretu Gorana Sremska Mitrovica, prvoj nevladinoj organizaciji u jugoistočnoj Evropi.

Za sve ove godine mi smo razvili jednu destinaciju i osmislili programe koji su prvi u zemlji. Na 1.800 hektara ukupne površine rezervata mi smo izdvojili samo pola hektara površine i napravili prvi Vizitorski centar u kome primamo sve naše goste i razvijamo turistički program, ali tako da što manje uznemiravamo prirodu, jer je zaštita rezervata i unapređenje Zasavice osnovni posao Pokreta Gorana. Kada je u pitanju zaštita mi smo izuzetno referentni, vodimo računa o nivou vode, iskorenili smo ribokrađu i lovokrađu i pokrenuli naučna istraživanja koja su do sada rezultirala sa četiri knjige, sa 35 novih vrsta flore i faune za Srbiju, od kojih su mnoge na crvenim knjigama flore Evrope. Dokazali smo da je Zasavica zaista jedna izuzetna priroda i netaknuto mesto, bez ijednog zagađivača i u prošlosti i danas - u tim specifičnim uslovima razvio se jedan biodiverzitet.

Kako ste privukli toliko posetilaca?

- Da bi sve ovo bilo zanimljivo ljudima i da mogu masovno dolaziti da vide ove lepote prirode mi smo razvili dodatne programe. To je pre svega turizam, odmah smo izgradili turistički brod koji prima 60 putnika. Napravili smo takav progam da se u rezervat ulazi uz priču o biovrednostima rezervata a potom se ide na turistički brod. Sve to se vidi u kraćem putu od jednog školskog časa, uz predavanja koje vrši naš stručni saradnik Mihajlo Stanković.

Koji su programi obuhvaćeni u SRP Zasavica?
- Posle 100 godina dabra smo 2004. godine vratili u Srbiju na Zasavicu i razvili sve druge programe. Ono što je dodatan program, zahvaljujući pre svega prirodnim uslovima, to je pašnjak Valjevac, jedini nerazorani stepski pašnjak u Srbiji. On ima 300 hektara u komadu. To je srce rezervata u kome danas, kao i pre 100 godina, seljaci iz Zasavice I i II slobodno napasaju stoku koje je sve manje.

Zato smo počeli program razvoja genetičkih resursa starih rasa Srbije. Danas smo najveći čuvari tri rase. Tu je mangulica sremska crna lasa koje imamo oko 1.000 komada. Od nje proizvedemo nekoliko tona suhomesnatih proizvoda koje prodajemo samo na Vizitorskom centru i putem pouzeća.

Drugi program su podolci, stara radna rasa goveda koja je najveća u Evropi. Od 300 komada koliko ih ima u celoj Srbiji mi imamo oko 50 komada. Ovi naši uslovi odgovaraju toj rasi i zato se tu razmnožila.

Treći program koji smo razvili i koji je postao čuven i jedinstven u ovom delu Evrope je program farme muznih magarica balkanskog magarca. Magarac je životinja koja je najpodcenjenija od strane čoveka, a u stvari je izuzetno korisna i vredna. Na našem prostoru ih je bilo u značajnom broju kada je bilo puno ovaca, jer magarci idu uz ovce. Nestankom ovaca, pašarenja i teranja stada nestali su i magarci. Ostala je priča o njima. Ostala je i priča o izuzetnoj lekovitosti magarećeg mleka koja se izgubila dok je mi nismo ponovo uspostavili i razvili uz valorizaciju njihovih proizvoda. To je pre svega dragoceno mleko od oko 35 litara koliko magarica daje u jednoj laktaciji.

Koje sve proizvode imate od magarećeg mleka?

- Sa dragocenim sadržajima najsličnije je ljudskom mleku i izuzetan je lek za respiratorna oboljenja, pre svega bronhitisa i astme, naročito kod dece, i uopšte za jačanje imunog sistema. Izuzetno je za kožu što smo iskoristili za paletu kozmetičkih proizvoda od magarećeg mleka: kreme za lice, dnevnu i noćnu. Imamo jedan čudan proizvod i jedinstven u svetu - liker od magarećeg mleka! Takođe i sapun u lepom pakovanju u obliku magarca. Napravili smo i sir od magarećeg mleka koji je najskuplji, jer je magareće mleko kod nas 40 evra a u Evropi i do 100 evra. Kako je ovo mleko nemasno potrebno je 25 litara mleka za 1 kilogram polutvrdog sira. To je iznedrilo proizvod od 1.000 evra za kilogram i dalo propagandni efekat priči o magarećem mleku i magarcima uopšte, podiglo interesovanje za držanje i čuvanje magaraca i diglo im cenu na tržištu. To sve je naša misija u kojoj želimo da ovu rasu podignemo na viši nivo brojnosti i da je sačuvamo za buduća pokolenja.

Imate i najnoviji proizvod?

- U saradnji sa firmom "Beokarpa" iz Beograda koja u Kukujevcima ima savremenu farmu koza sa savremenom mlekarom osmislili smo proizvod - sir od 60% magarećeg i 40% kozijeg mleka, koji je jedinstven svetu. Koštaće 550 evra po kilogramu, a pakovaće se po 50 grama. Planiramo i da izvozimo ovaj sir, s tim da mi trenutno možemo da napravimo 150 kilograma godišnje. Ali, ako nađemo kupca za takve proizvode mi ćemo povećavati broj magarica i pokušati da što više proizvedemo tog sira.

Kako nauka tretira magarca?

- Značajno je pomenuti da ne samo u Srbiji već i u okolnim balkanskim zemljama, ne postoji ni jedan rad o magarcima, ni na veterini, ni na odseku za stočarstvo. Mi smo pokrenuli i Veterinarski fakultet i druge institucije da rade analize i pokušaćemo da napravimo nekoliko naučnih radova, a imamo želju i da neko doktorira na magarcima.

Koja je specifičnost misije u vezi magarca?

- U našoj posebnoj misiji želimo sa naučnicima da registrujemo jednu drugu rasu na prostorima Srbije, a to je vojvođanski magarac. Reč je o jednoj zanimljivoj životinji koja je došla iz Španije u Vojvodinu u vreme Marije Terezije, a služila je za špartanje vinograda u severnom delu Vojvodine, jer je to magarac koji je duplo veći od balkanskog. To je jedna izuzetno vredna i jaka životinja. Svedena je na mali broj, a mi smo uspeli da nađemo do sada 10-12 komada i pokušavamo da sve primerke koji postoje u Vojvodini kupimo kako bi naučnici mogli to da obrade i da ga svečano promovišemo u novu rasu: Vojvođanski magarac.

Ako ova magareća farma bude dala efekte u proizvodnji koje mi želimo zaslužiće magarac i jedan spomenik koji planiramo da mu podignemo u narednim godinama.

Kako danas izgleda turistička ponuda SRP Zasavica?
- Turistička ponuda je obogaćena. Naš Vizitorski centar je najposećeniji od svih rezervata prirode. U 2011. godini imali smo 30.000 posetilaca, pola dece, pola odraslih. Uspeli smo da privučemo veliki broj odraslih ljudi i porodičnih poseta. U tom kontekstu smo želeli da pojačamo i prisutnost stranaca. To smo uspeli u saradnji sa Ministarstvom za ekonomiju. Napravili smo prošle godine i pustili u rad jedan savremeni kamping, kamp za parkiranje kamp vozila i šatora sa tri zvezdice, koji je kao takav jedini u okruženju. Napravljan je po svim tehnološkim prncipama za tri zvezdice i stranci, kojih je bilo prošle godine iz 31 države, oduševljeni su našim kampom. On će ove godine dati pun efekat: izašli smo u knjigama kampinga Evrope, prisutni smo na sajtovima i to među prvih 10, tako da je ova sezona već značajnije bolje počela od samog otvaranja i nadamo se dobroj poseti, dobrom radu i povećanju broja, kako noćenja, tako i broja nacija koje će posetiti Zasavicu. To je jedan potpuni segment inostranog turizma s obzirom da je kamping kod nas slabo razvijen. Najznačajniji gosti u prošloj godini bili su nam Slovenci, Holanđani, Nemci, Danci i Italijani. Nadamo se da ćemo održati taj trend.

Imate li novih planova u vezi kampinga?
- Planiramo razvoj kampa do četvrte zvezdice. Uz obezbeđena sredstva od Ministarstva za ekonomiju u kampu ćemo izgraditi prvi prirodni bazen na prostoru jugoistočne Evrope, bazen u kome se ne upotrebljava hemija. Imamo u planu i univerzalni sportski teren koji ćemo graditi ove godine. Kamping Zasavice će, dakle, biti jedini kamp u jugoistočnoj Evropi sa četiri zvezdice.

Koja sezona je bila najberićetnija i šta očekujete od ove?
- Prošle godine je bila najbolja sezona, imali smo 25% posetilaca više nego pretprošle godine. Za 15 do 25% godišnje povećavamo broj turista. Ove godine će to biti nesrazmerno s obzirom da će priredba "Svet dinosaurusa", koja traje od 1. aprila do 26. juna, privući od 45.000 do 50.000 gostiju. Ove godine na Zasavici očekujemo istorijsku posetu od oko 80.000 gostiju. Tu će biti najveći broj dece zbog priredbe "Svet dinosaurusa", ali decu prate roditelji. Posete stižu iz svih škola iz Sremske Mitrovice, Šida, Rume, Inđije, Stare Pazove i drugih gradova i gostiju iz Srbije. Računamo da ćemo imati preko 50.000 gostiju samo na priredbi. Uz ove redovne goste to će biti apsolutno rekordna sezona i najveća turistička poseta Sremskoj Mitrovici. Uz Carsku palatu, manastire, i Zasavicu kao centralnu destinaciju, očekujemo rekordnu turističku posetu i priliv od turizma.

Kojim sve sadržajima privlačite goste?
- Mi smo razvili nekoliko tradicionalnih manifestacija. U proleće to je "Štukijada". Od 1. aprila kreće turistička sezona na Zasavici. I zimi imamo goste, jer imamo obezbeđen prostor za grejanje. To su uglavnom seminari, sastanci i ugostiteljske ponude koje mi imamo tokom cele godine. Dakle, 1. aprila sa "Štukijadom", kreće naša sezona. Zadnje subota u aprilu je "Dan magarica". To je jedina manifestacija na prostoru ju- goistočne Evrope gde u slavu te sjajne životinje održavamo manifestaciju, razgovore, naučne skupove. Pravimo još jedan jedinstven događaj, a to je svetsko takmičenje u pravljenju paprikaša od magarećeg mesa. Tada promovišemo magaricu i njene proizvode. Ove godine smo promovisali sir od magarećeg i kozijeg mleka. Manifestaciju "Zasavički kotlić" radimo zajedno sa mesnom zajednicom. Potom krećemo sa kampovima. Imamo Međunarodni radni kamp kome je ovo već jedanaesta godina. Za nas najznačajniji u izučavanju biodiverziteta je Istraživački kamp mladih istraživača društva "Josif Pančić" sa Biološkog fakulteta u Novom Sadu koji nas uvek obraduju novim vrstama i novim istraživanjima. U jesen imamo novu "Štukijadu", na kraju sezone. Prve subote u decembru organizujemo "Dan mangulice", kada u slavu ove čuvene sremske svinje pravimo svinjokolj. Jedino tog dana prodajemo sveže meso mangulice i suve proizvode. To je fešta na kojoj se okuplja preko 1.000 ljudi.

Svaka turistička destinacija mora biti specifična. Mi smo izgradili specifičnu ponudu i zbog toga ljudi dolaze kod nas. U rezervatu prirode pije se samo domaća rakija od šljive i tri vrste vina iz bureta sa Fruške gore i Srbije, a što se tiče hrane na meniju imamo sve najkvalitetnije od naših starih rasa. To su gulaši i paprikaši od mangulice, magarećeg mesa i mesa podolaca, riba iz Zasavice, kao i praseće pečenje - specijalitet koji mogu pojesti samo kod nas u Srbiji. Tu su i suhomesnati proizvodi od mangulice i podolca koji se tokom cele godine mogu kupiti i probati u SRP Zasavica. Imamo šunke, slanine, sremsku kobasicu, magareću kobasicu i salamu.

Koja ste priznanja osvojili za te proizvode?
- Za suhomesnate proizvode od starih rasa dobili smo brojna priznanja. Pre svega mi smo jedni od najvećih izlagača starih rasa na Novosadskom poljoprivrednom sajmu. Svake godine izlažemo sve više životinja: mangulice, podolce, magarce, bivola, i sve druge životinje koje mi imamo. Do sada smo dobili Veliku zlatnu medalju za šunku, slaninu i sremsku kobasicu. Upravo na 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu dobili smo Zlatnu medalju za kobasicu od magarećeg mesa - kaže Slobodan Simić, upravnik SRP Zasavica.