Golija je najverovatnije dobila ime po svojoj veličini – golema (velika).
Da se bele vode više nikada ne zamute – Čudovište iz jezera – Nekada davno, u vodi Tičar jezera je živelo čudovište ogromne snage. Strašno čudovište često je izlazilo iz jezera, napadalo i proždiralo stoku gleđičkih i dajićkih čobana. Snažni bikovi su zametali borbu i tukli se sa čudovištem, ali je ono uvek pobeđivalo.
Čobani u strahu zamole jednog dajićkog kovača da svom biku okuje rogove i dobro ga pripremi za susret sa jezerskom nemani. Sudbonosni susret čudovišta i bika sa okovanim rogovima dogodio se na proplanku kraj jezera. Nosili su se tri dana i tri noći, a narod nije izlazio iz svojih kuća. U zoru trećeg dana krik jezerskog čudovišta prolomio se Golijom i ono se svom snagom surva u jezero. Smaragdna boja jezera dobila je boju rubina od rana čudovišta.
Posle nekoliko dana, nedaleko od jezera, na jednom izvoru, voda postade krvava. Narod pozove tri sveštenika i okupi se puno sveta na obalama jezera. Tri dana su čitali molitve. Trećeg dana se voda izbistrila. Na izvoru poteče bela voda, a ne krvava. Nakon toga mesto okupljanja i izvor dobiše naziv Bele vode. Nekada se pored jezera služila sveta liturgija, da se mesto osveti i nesreća ne ponovi.
Legenda o Janku i Rajku – Nekada davno živela su dva pobratima – Janko i Rajko. Kao i svi mladi momci voleli su da se dokazuju i stalno su jedan drugom zadavali nekakve izazove. Budući da su živelu u prelepim krajevima masivne Golije, ideja za sporstke izazove je bilo mnogo. Jednom, njih dvojica se opkladiše ko će prvi da iznese veliki kamen na vrh planine.
Rajko koji je bio temperamentnog duha i pun takmičarskog žara, opijen izazovom nije obraćao pažnju na taktiku, već je zapeo iz petnih žila i počeo da trči uz bro. Pred sam kraj uspona, nadomak vrha, on se saplete o jedan kamičak, i kamen koji je nosi ispade mu i skotrlja se sve do potoka. Janko koji je bio nešto pitomijeg karaktera i sklon taktiziranju, svoj kamen je nosi lagano, ali je bez problema izašao na vrh. S obzirom da je samo on izneo kamen, izvojevao je pobedu. Otuda i ime najvišeg vrha Golije – Jankov kamen, po Jankovoj zasluzi i pobedi. Ali ni Rajko nije prošao nenagrađeno – potok u koji se skotrljao kamen danas nosi ime Rajkov potok. Priča se da je od tog izazova Rajko smirio svoju narav, jer kada godi bi pogledao u vrh ili u potok setio bi se da ne vredi ići glavom kroz zod i da se u svako takmičenje treba upustiti sa razmišljanjem i dobrom taktikom.
Autor: Ana Milunović