Dabrovi su zaštićena vrsta životinja u Srbiji .Tokom prve polovine XIX veka dabar je još uvek bio relativno široko rasprostranjen duž rečnih tokova i močvarnih područja, mada je već tad bio proređen i malobrojan. Na osnovu zapisa ostavljenih od strane putopisaca i zoologa, rekonstruisano je da je tada dabar još uvek bio prisutan oko tokova naših velikih reka (Dunav, Sava, Morava).
Da su pre dva veka u posavini živeli dabrovi, ukazuje nam podatak čuvenog prirodnjaka A. Brehma koji navodi zapis putopisca Taube iz 1777. godine, koji pominje prisustvo dabrova: "nađena je na turskoj obali, jednu milju ispod Mitrovice, njihova "koliba" sa porodicom od 8 dabrova".
Dabrovi su iščezli iz Srbije pre jednog veka. Posle 120 godina, 2004. godine, je naseljeno 75 dabrova u specijalnim rezervatima prirode – Obedsku baru i u Zasavicu. Od 35 dabrova puštenih na Zasavicu njihova populacija je povećana trostruko za nepunih 10 godina.Po doseljavanju na Zasavicu, podigli su branu dugu 30 m , a visoku 180cm,od čega j 80 cm iznad vode.Za ovu branu su potrošili 20 kubika drveta.Ono što je interesantno je da je kod dabrova ženka graditelj,a mužjak nosi material.Brane koje prave dabrovi su veoma važan deo eko sistema.
