Juhor planina je smeštena između Velike Morave na istoku i Levča na zapadu, Temnića na jugu i Belice na severu. Bogata je raznim vrstama divljači. Teritorijalno se nalazi u nekoliko opstina – Paraćin, Varvarin, Rekovac, Ćuprija i Jagodina. Pruža se u pravcu sever-jug. Spada u rodopske planine. Vrh Juhora se zove Veliki Vetren. Selo Izbenica se nalazi u podnožju Juhora. Nalazi se na oko 162 km od Beograda i do nje se dolazi autoputem Beograd-Niš.
Više sela Izbenica na Juhoru je Devojačka stena, kamen nešto viši od 20m o kome se priča. Turci su dotle doterali neku srpsku devojku goneći je čak od Stalaća. Ona prepliva Moravu i dođe dovde ali, došavši na rub i nemajući kud i ne želevši da se preda, skoči u bezdan. Ovu legendu su zabeležili i M.Đ.Milićević i Kanic, mnogi drugi a St.M.Mijatović je pročitao na kamenu dletom urezan natpis: „Poštenoj i junačkoj srpskoj devojci ovaj spomen podiže – Bog".
Blizu stene je Gradište, ostaci srednjevekovnog grada. Tek kada su motorne testere proredile šumu, Juhor je prestao da bude jedna od najmisterioznijih planina u nas. Arheolozi su 1997.godine, na vrhu Juhora otkrili keltsko utvrdjenje i tom prilikom otkrili i 140 predmeta koji su pripadali Keltima. Meštani okolnih sela uverili su se da na vrhu ne žive pustahije koje noću, kad je pun mesec silaze u sela i otimaju devojke stasale za udaju. Život na planini, prema saznanjima arheologa, bujao je još od osmog veka pre naše ere. Brojni ostaci naselja na uzvišenjima pored reke pripadali su Tribalima, jednom od najmoćnijih naroda na Balkanu. Onda je usledio prodor Kelta sa zapada, pa je posle njihovog poraza u Grčkoj veliki broj preživelih u povratku nastanio ove prostore. Postoji legenda o četiri keltska konjanika koja su ujahala u planinu Juhor i nikada nisu izašli iz nje. Posle jedne hajke na lisice, preplašena životinja je iz jazbine iznela u čeljustima deo uzengije jednog od konjanika...
I dan-danas za vrh Juhora vezuje se jedna nerazjašnjena misterija, zašto i po vedrom nebu o ostatke tvrđave udaraju gromovi, kako kažu meštani sela u podnožju planine. Arheolozi pretpostavljaju da bi razlog mogao biti i dosta ostataka keltskih topionica ili metalnih predmeta koji privlače munje.
Tragovi naselja na Velikom Vetrenu postoje još od sredine petog milenijuma, a velika keltska tvrđava sagrađena je u drugom veku pre Hrista. U njenom najnižem delu bila je nekropola sa svetilištima, iznad nje podgrađe s palisadama, a na vrhu Juhora nalazilo se utvrđenje zaštićeno ogromnim kamenim blokovima. Nalazi alata i topionica otkrivaju da se ovde nalazio i snažan rudarsko-metalurški i privredni centar.
Stručnjaci Arheološkog instituta iz Beograda, prilikom rekognosciranja terena, odnosno prilikom istraživanja i proveravanja lokaliteta koje su označili lovci, došli su do još većeg otkrića. Ne samo da je reč o nekoliko predmeta koji su pripadali Keltima, nego je otkrivena, u stvari, velika ostava keltske konjičke jedinice, sa mnogim predmetima. To znači da je na ovom mestu, u centralnoj Srbiji, postojalo pre nove ere veliko keltsko utvrđenje. Pronađeno je ukupno 140 predmeta, kao što su koplja, noževi, strelice, uzengije, figure konja... Svi pronađeni predmeti, od kojih su neki posrebreni, nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu.
foto:novosti
Keltska tvrđava na Velikom Vetrenu kontrolisala je prostor od čak 1.000 kilometara kvadratnih, naročito raskrsnicu najvažnijeg puta kroz Moravsko-vardarsku dolinu, na pravcu sever-jug i saobraćajnice ka Dunavu dolinom reka Crmnice i Crnog Timoka. Posle odlaska Kelta, u zidine su se uselili rimski legionari, zatim Vizantinci, Srbi, Turci, povremeno Austrijanci i tako sve do 18. veka.
