Kopaonik, planina nemerljive lepote, svoje ime duguje velikom rudnom bogatstvu zarobljenom u njenim nedrima. Ljudi su tu od davnina iz srca planine vadili rude gvožđa, olova i cinka. Vulkanska aktivnost, vreli mineralni rastopi su usled visokih temperatura i snažnih pritisaka oblikovali „kopaoničku rudnu oblast” sa velikim brojem rudnika u kojima se, pored pomenutih ruda, mogu naći i retki metali srebra i zlata, ali i retki minerali volastonita, fluorita i azbesta.
Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji, koji se proteže dužinom od 80 kilometara, a u srednjem delu dostiže širinu i do 40 kilometara. Na Kopaoniku su i neki od naših najviših planinskih vrhova: Pančićev vrh (2017 m), na kome se nalazi Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) .., zbog čega Kopaonik nosi naziv i – krov Srbije.
Još jedno popularno ime izdvaja taj masiv – planina sunca. Nad vrhovima Kopaonika nebo je vedro u proseku 200 dana u godini. Na planinskom masivu smenjuju se oštri vrhovi, pitomi pašnjaci, udoline, mešovite i zimzelene šume... Među značajnim i retkim biljnim i životinjskim vrstama izdvajaju se Pančićeva režuha, kopaonička ljubičica, kopaonička čuvarkuća, suri orao, sivi soko, ušata ševa, šumska ševa, krstokljun, divlja mačka...
Na hladnim i visokim delovima planine živi sibirski skakavac. Svet gljiva zastupljen je sa 219 vrsta, a među njima poznatije i jestive su vrganji, lisičarka, smrčak, sunčanica, šampinjoni, bukovača...
Zbog relativno malih godišnjih padavina, Kopaonik nije izvorište velikih reka, ali zato postoji gusta mreža malih površinskih tokova, koji potiču od brojnih izvora sa cele površine planine, od kojih neki imaju lekovita svojstva, sa povećanom radioaktivnošću i mineralizacijom vode. Najpoznatiji izvori na Kopaoniku su: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kaznovske bačije.
Na toku Samokovske reke, najveće vodene arterije Kopaonika, formiraju se mali vodopadi i bukovi, dok se na Zaplaninskoj reci izdvaja
višestepeni vodopad – Jelovarnik. Na tom području nalazi se i nekoliko jezera, a najveće je Semeteško. U blizini Kopaonika smestile su se i banje, koje samo potvrđuju izuzetne sastojke lekovitosti te planine.
Organizovane pešačke ture, izletišta Metođe, Kadijevac, Đorov most – obilazak srednjovekovnih manastira i svetilišta u okruženju: Studenica, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Gradac, vinske ture po Župi Aleksandrovačkoj, poznate po dobrom vinu i rakiji, splavarenje Ibrom, sa posetom
srednjovekovnom gradu Magliču, neke su od mogućnosti koje boravak na Kopaoniku čine još sadržajnijim.
Iako prvobitno razvijan kao zimski turistički centar, stalnim obogaćivanjem sadržaja postignuto je da sezona traje gotovo čitave godine. A kada ste već tamo, obavezno probajte slatko od borovnica, koje će vam žitelji obližnjih sela ponuditi - ili se sami upustite u berbu.