Srebrna planina, Kopaonik, dobila je ime po vekovnoj delatnosti koja se ovde upražnjavala - kopanju ruda zlata, srebra, olova i cinka. Zato je u lokalnom žargonu i ostao naziv Kopanik. Na nadmorskoj visini između 1.700 do 2.000 metara ima 11 vrhova, a padine većine njih su zimi skijaške staze a leti livade prekrivene borovnicama, kupinama, malinama, pečurkama i klekom. Najatraktivnije su Suvo Rudište, Karaman, Greben, Gobelja, Krst, Bećirevac, Lednica, Markove stene, prevoj Jarak, Srebrnac, Duboka i druge. Najviša kota Kopaonika (2.017 metara), Pančićev vrh, ime je dobio po Josifu Pančiću, lekaru po zanimanju, botaničaru po opredelenju, prvom predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti.
Predanje kaže da su kopaonički domaćini iznenadili cara Dušana koji je ovim planinama prošao u avgustu 1336. godine. Tad su mu na trpezu izneli za ručak jagnjetinu s ražnja, grožđe iz Župe, sveže trešnje iz Jošaničke Banje i hladno vino. Car Dušan se začudio otkud im sve te namirnice usred leta. Domaćini su na to odgovorili da se ovce na ovoj planini kasno jagnje jer zima dugo traje, da trešnje kasnije sazrevaju zbog hladnije klime, da je grožđe u Župi poranilo, a da je vino hladno jer u avgustu još ima snega.