Na krajnjem jugoistoku Srbije, čineći deo njene granice, sva u zelenilu i lepoti, još neotkrivena zdrava i čista, smestila se Milevska planina, jedan od dragulja na ovom području. Prostire se pravcem sever - jug, gde najseverniji delovi dopiru skoro do Strezimirovaca, a najjužniji zalaze do Bosilegrada.
Jednim delom pruža se paralelno sa Vlasinskim jezerom, od koga je vazdušnom linijom udaljena desetak kilometara. Prirodna granica sa Bugarskom povučena je celim grebenom planine.Tipična je gromadna planina Rodopskog tipa. U njenom reljefu uočavaju se blage padine, livade i pašnjaci, a skoro do najviših tačaka je pod gustom šumom.
I ne samo to. Putnik namernik ovde nikako ne može ostati žedan, jer su izvori čiste planinske vode skoro na svakom koraku. Najviši vrh nosi ime Krvavi kamen, visok je 1738 metara, a na njemu se i danas nalazi visoka osmatračnica iz davnih vremena, kada je ova granica bila poprište brojnih sukoba i tenzija. Na osmatračnicu se može popeti, ali oprezno, zbog starosti materijala. Odatle će se videti Vlasinsko jezero, planine u njegovoj okolini, ali i Vitoša, Rila i Pirin. Noću se odavde lako mogu uočiti svetla Sofije.