Kopaonik je mesto gde caruje Apolon, prelepi i jedan je od najlepših leptira, ali istovremeno je i u opasnosti da nestane, jer je vrlo osetljiv na promene.Kopaoničko faunističko bogatstvo je uslovljeno centralnim položajem Kopaonika na Balkanskom poluostrvu, razuđenošću reljefa i bogatstvom flore, vegetacije i staništa. Ovi preduslovi, u kombinaciji sa dugim geloško istorijskim periodom razvoja i malim uticajem glacijacije, uslovili su prisustvo 138 vrsta dnevnih leptira. Kopaonik spada medju najbogatije planine Balkanskog polustrva sa ovom grupom insekata.
Apolonov leptir je zaštićen u Evropi, ali i u Srbiji.
Živi na visinama između 1 000 i 2 000 metara. Voli mesta koja su sunčana i zaštićena od vetra.
Veoma je lep, ima bela krila na kojima se nalaze četiri crvena kruga.
Ovaj leptir u jesen polaže jaja iz kojih treba da nastane gusenica. Međutim, gusenica se najčešće razvije tek u proleće, a jaja "prespavaju zimski san". Nekada se dogodi da gusenica uspe da se razvije u jesen, ali preko zime miruje tako što se smesti na zemlju ili ispod kamena. Tek kada dođe proleće od gusenice postane leptir.
Apolonov leptir spada u ugrožene životinjske vrste zato što iz gusenice može da nastane leptir samo na određenoj temperaturi. Danas se događa da je u jesen ili previše toplo ili previše hladno. Takva temperatura nije povoljna za gusenicu i ona tada ugine.