Rtanj svojim oblikom podseća na mirnog ležećeg hrta, čemu duguje ime. Neobičnim izgledom padina, koje se kupasto spuštaju s najvišeg vrha formirajući skoro pravilnu piramidu, pobuđuje znatiželju i poziva u avanturu.
Nazivaju ga srpskom piramidom zbog kupastog izgleda, kao i zbog tajnovitih priča koje o njemu kruže. Prostire se usred široke Crnorečke doline dominirajući predelom s najviših vrhom koji se u obliku pravilne piramide završava na visini od 1.561 m. Šiljak, prepoznatljiv vrh Rtnja, vidljiv je iz svih pravaca i krajeva istočne Srbije. "Dižući se sa prelomima, naprasno iznad okoline, izolovan, on vlada okolinom i izgleda kao njen vođa i znamenje", zapisao je Jovan Cvijić.
Rtanj je oduvek privlačio putopisce, prirodnjake i poklonike lepote. Pleni karakterističnim izgledom, specifičnim reljefom s kombinacijom stenovitih masiva, šuma i pašnjaka u kojima živi raznovrstan biljni i životinjski svet. Postoje staze za šetnju i rekreaciju, može se uživati u zelenilu, lepim predelima i zdravom vazduhu, ali najviše uzbuđenja donosi uspon na vrh Rtnja. Planinari, penjači (friklajmberi) ljubitelji prirode, avanturisti, lovci, ribolovci i svi posetioci ne propuštaju priliku da se popnu na Šiljak. Odatle se, kada je lepo vreme, vidi Avala, Dunav, Kopaonik, Jastrebac, Kučajske planine, Stara planina...
Svi kažu da je uspon na vrh Rtnja u stvari izlazak na krov Srbije. Jedinstvena atrakcija je noćni uspon na Rtanj. To je tradicija za planinare koji se već sto godina penju u julu, u noći kada je pun mesec, izlazeći na vrh u trenutku kada puca zora i pojavljuje se sunce. Tiho penjanje kolone osvetljene mesečevom svetlošću ima svoju magiju, ali veličanstvenost prizora na vrhu planine i vidika koji pucaju pred očima obasjani sunčevim zracima i rumenim nebom, ostavi svakog bez daha.
Planina svoju mističnost može da zahvali i legendama koje se o njoj pripovedaju. Po jednoj, piramidalne padine je napravilo vrelo zlato slivajući se s vrha planine. Po toj priči, tamo je živeo bogati čarobnjak u dvorcu od zlata i dragulja, koji je vatra zapalila pa se iz prepunih odaja izlilo istopljeno blago. Priče o vatri, loptastim munjama, kao i jahačima na letećim konjima, ne mogu promaći pažljivom slušaocu. Starine pripovedaju da čudna svetla i vatrene lopte krstare planinom. Neki veruju da traže vandale koji su oskrnavili kapelu svetog Đorđa koja se tu nalazi. Postoje i priče da na ovo mesto često sleću neindentifikovani leteći objekti. I da nepoznate civilizicije odavno posećuju ovu planinu. Priče ima, ima očevidaca, čak i nekog strahopoštovanja žitelja iz okoline prema planini. Dokaza nema.
No dokaz da je nešto došlo sa neba ipak postoji. Na Rtanj je pre 150 godina pao meteor. To je zvanično registrovan meteor i prvi koji je pao na tlo Srbije. Kiša meteora, ali i gromada teških po pedesetak kilograma zasula je prostor od Rtnja do Sokobanje. Zabeležili su je naučnici, a jedan od tih meteora nalazi se i u Americi. Zanimljivo je da od kamenja sa neba tada niko nije stradao.
Sigurno je još nešto. Posebnom ovu planinu čini i veliki broj lekovitih trava (80 odsto ukupne količine lekovitog bilja, skupljenog u Srbiji) među kojima je najpoznatija endemska rtanjska ljubičica od koje se pravi čuveni rtanjski čaj, kome se pripisuju isceliteljska, pa čak i afrodizijačka svojstva. Nalazi se samo u središnjem pojasu planine, na južnoj padini, i bere se u avgustu kada se ovde tradicionalno okupe travari i berači iz cele Evrope. Treba istaći i postojanje nekoliko vrsta orhideja na ovom prostoru.
Rtanj je najviša planina karpatske Srbije. Zbog geoloških izuzetnosti Rtanj je uvršten u objekat geonasleđa Srbije. I njegova južna i severna strana se razlikuju. Na severnim padinama, koje su veoma strme, rastu prelepe bukove šume i zajednice bukve i jele. Južne padine su nešto blažih nagiba i pretvorene su u pašnjake i cvetne livade. Viši delovi planine su prekriveni kamenjarima i žbunjem sa ponekom travnatom visoravni. Krečnjak preovlađuje pa ima puno prerasti, pećina i jama. Rtanj nema vode i nije naseljen – ali je podnožje planine veoma živo i bogato obdareno vodom. Osim vrela Crnog Timoka, tu je i vrelo Lozica i Buk, Lukovsko vrelo, Vrelo Radovanjske reke koja se uliva u Timok. Vode su bogate potočnom pastrmkom, klenom i raj su za ribolovce. Ovde živi preko 100 vrsta ptica. Zmijar, suri orao i sivi soko se gnezde na Rtnju, kao i još devedesetak drugih vrsta, a u selima uz Crni Timok gnezdi se nekoliko parova belih roda. Bogatstvo je i brojna divljač, od kojih su neke ugrožene vrste. Na Rtnju se nalazi i poznato lovište na površini od 6.300 hektara. I stada ovaca "nastanjuju" planinu, doduše, ne u onolikom broju kao nekada. A svi uslovi za ispašu postoje.
U podnožju se nalazi više naselja od kojih su najveća Rtanj, Mirovo, Lukovo, Krivi Vir i Šarbanovac. Krivi Vir je staro naselje, poznato i po tome što je tu u jesen 1883. protiv despotskog režima srpskog kralja Milana Obrenovića podignuta takozvana Timočka buna. Ima nekoliko izvora tople vode, kao i veći broj izvora planinske vode. Na kraju naselja je kompleks izvorišta Pećura, gde iz jedne pećine izvire Crni Timok. Izvor je ispod jedne ogromne stene preko koje treba preći da bi se videlo odakle teče crna voda. Među stenama, obraslim mahovinom i prekrivenim rastinjem, tek ponegde se probije zračak sunca.
Vojislav Ilić "Mlađi" najbolje je opisao čudni ambijent: "Gore sjaj sunca, čar zelenog krša – dole otrgnut Timok bruji i iskače iz dna hladne memljive pećine", stoji zapis na ploči pored izvora. Dalje Timok teče pitomo pokraj sela Krivi Vir i dalje kroz ravnicu Crnorečja. U ovom selu je pet godina svojevremeno učiteljevala čuvena spisateljica Mirjana Jakovljević. Da li je ovde napisala ili zamislila neke od svojih junaka ne zna se sa izvesnošću? Neki od starijih meštana je se sećaju i pričaju da se dopisivala s nekim avijatičarem. Da li je to bila ljubav? Ne znaju. Znaju da je volela da pešači okolinom. Krivi Vir je nekada bilo bogato i veliko selo, nadaleko čuveno po krivovirskom siru i krivovirskom jagnjetu. Još uvek je poznato po otvorenosti i gostoljubivosti.
Ilino je najstarije selo u podnožju Rtnja. Bilo je svojevremeno sedište uprave rudnika čiji je vlasnik bila porodica Minh. Ilino je rodno mesto poznate vajarke Ljubinke Savić Grasi. Prema njenoj poslednjoj želji, njena rodna kuća treba da bude pretvorena u etno-muzej i galeriju, a tu bi se održavale i vajarske kolonije.
Minhovi su napravili i Park šumu koja je jedinstvena u Evropi i koja se nalazi pored današnjeg turističkog naselja Rtanj. Stručnjaci su identifikovali preko sto pedeset vrsta različitog drveća i rastinja koje su oni zasadili. Unutar parka postoje šetne staze, klupe, česme, stepeništa, staklena bašta i zanimljiv rozarijum sa vodoskokom. Dolaskom "Milenijum grupe" počinje novi život ovog naselja – odmarališta Rtanj, koje je sada potpuno renovirano. Izronio je turističko – ugostiteljski kompleks sa kvalitetnim i savremeno opremljenim smeštajnim kapacitetima, odličnom ugostiteljskom ponudom i sa pratećim sadržajima. U toku su obimni radovi na raščišćavanju tri hektara nekad predivnog parka i izgradnja staza za posetioce. Osim ovog objekta, za smeštaj turista na raspolaganju je i Motel "Balašević" sa zanimljivim arhitektonskim rešenjem eksterijera uklopljenog u ovaj prostor, kao i seoska domaćinstva u okruženju Boljevca.
Planinski okvir, koji uz Rtanj čine i drugi planinski venci, daje utisak da je je Crnorečka dolina jedan od najlepših predela na Balkanu. Prostor oko planine Rtanj naseljen je tokom Velike seobe stanovnicima iz Stare Srbije i vlaških krajeva. Priča se da su novoselci prvo došli u Dobrujevac gde je bilo dobro, a potom su stigli u Boljevac gde je, ipak, bilo bolje. S vremenom su se prožimala iskustva i običaji onih koji su bili tu i onih koji su došli, što je stvorilo jedinstvene običaje i folklor na tom mestu. Boljevac je centralno mesto Crnorečja, a manifestacija "Crnorečje u pesmi i igri", koja se ovde održava svakog juna, prava je slika živopisnosti našeg folklora i naravi i tradicije. Ne treba je propustiti, jer se ove godine održava po četrdeseti put.
Treba posetiti i manastir Lapušnju, koji se nalazi u ataru Krivog Vira. Monumentalna građevina trolisne osnove sa visokim kubetom rađena je po uzoru na sakralne građevine moravske škole. Manastir je bio aktivan do kraja XVIII veka. Danas je polusrušen, a prema dostupnim podacima spominje se u turskim popisima 1455. i u njemu je bila episkopska stolica. Drugi sakralni objekat, u podnožju Rtnja, jeste crkva Lozica posvećena Svetom Arhanđelu. Ne zna se tačno vreme nastanka, ali se spominje u turskom defteru. Živopisana je. Treba videti i spomenik prirode Bogovinsku pećinu koja je u blizini i koja ima pet kilometara hodnika dostupnih posetiocima. Lako je doći do Rtnja. Povezan je asfaltnim putevima sa Beogradom - 200 km, Zaječarom 49, Borom 43, Sokobanjom 18 i Nišom 90 km.
Autor: Rozana Sazdić
