fbpx

Biljni svet Zlatibora – lekoviti i medonosni vesnici proleća

Biljni svet Zlatibora – lekoviti i medonosni vesnici proleća

Mnogi opravdano smatraju da je proleće najlepše godišnje doba, a boravak na Zlatiboru jedan je od najboljih načina da se dožive sve lepote buđenja prirode. Svakog proleća, i pre nego što trava ozeleni, na „zlatnoj“ planini prvi vesnici toplog i sunčanog vremena najavljuju kraj zime. Iako na planinskim odsecima i brdskim stranama još uvek ima upornog snega, sićušni vesnici proleća bude se iz sna. Koji su to najhrabriji stanovnici zlatiborske flore koji u rano proleće prošaraju livade stotinama hiljada nežnih cvetova i oduševe brojne zaljubljenike u zlatiborsku prirodu?

Kaćun, sićušni cvet bogato obojenih plavo-ljubičastih latica, koji s krajem zime ukrasi padine Zlatibora jedan je omiljenih glasnika proleća. Nastanjuje livade širom planine, raste pod krošnjama stoletnih borova, a može se naći i u listopadnim šumama. Stvara neobično lepe pejžaze koji su inspiracija mnogim fotografima. Osim ljubičastih, cvetovi mogu biti bele, žute ili jarko narandžaste boje, a uporni tragači koji pronađu livadu prošaranu različitim nijansama Kaćuna pravi su srećnici. Iako je od davnina ovdašnjim stanovnicima poznat pod nazivom Kaćun, neki ga nazivaju i prolećni Šafran. Zanimljiv je podatak da je ovaj cvet u prošlosti korišten za bojenje tkanina, a mnogi mu pripisuju i lekovita svojstva.

Zlatiborski Kaćun 1

Omiljeni cvet najmlađih prirodnjaka, Visibaba, u narodu se smatra posebnim simbolom. U rano proleće može se naći u svakom kutku „zlatne“ planine. Narodni naziv dobila je zbog položaja cveta koji je pognut poput kakve starice. Simboliše nadu, utehu i prosperitet. Prema narodnom verovanju poklanja se nekome kao poruka da ne treba gubiti nadu i da ledenoj zimi ipak dolazi kraj.

Visibaba

Još jedna biljka koja cveta već pri prvom nagoveštaju proleća je Crnjuša, medonosni cvet koji pun procvat doživljava u martu. Tada su široka planinska prostranstva, šume belog i crnog bora, čak i padine sa malo sunčeve svetlosti prekriveni živopisnom ružičastom bojom. Crnjuša je veoma medonosna biljka i daje med izuzetnog kvaliteta. Sasvim taman, skoro crn, po sadržini minerala bogatiji je od mnogih drugih vrsta meda, a lako ga je pronaći na nekoj od tezgi zlatiborske pijace. Iako joj naziv ne odgovara vedrini koju donosi sa prvim prolećnim daškom vetra, biljka tako veselih boja najživopisnija je prirodna pojava u ovo doba godine.

Crnjuša

Lepote prvih vesnika proleća teško je opisati, ali je u njima lako uživati. Narodna verovanja im pripisuju mnoga spiritualna i lekovita svojstva. Bilo da su narodna predanja tačna ili ne, jedno je sigurno, leče nam dušu svojom vedrinom, ukrašavajući nepregledne livade Zlatibora i dajući nam nadu da hladna zima ustupa mesto sunčanom proleću.

Polja Crnjuše u borovoj šumiPolja crnjuše u borovoj šumi

Podeli ovu vest

20/11/2024 0 comment

Gornjačka klisura je prirodna lepota koju je izrezbarila reka Mlava prodirući kroz Homoljske planine. Predstavlja i jedini prolaz kroz planinski ...

29/09/2024 0 comment

Istorija svakog iole pristojnog mesta umnogome se ljuljuška na brojnim legendama. Tako je i sa ovim mestom ušuškanim na obroncima Goča i u dolinama ...

19/11/2024 0 comment

Selo Rudno je prekrasno majusno selo i prirodna lepotica centralne Srbije, na nadmorskoj visini od 1100 metara, smeštena na 15 km dugoj planini ...

12/11/2024 0 comment

Predivan pogled i očuvana priroda učiniće da vam ipresivan prizor sa vidikovaca na Tari ostane duboko u sećanju. Jedan od takvih je vidikovac ...

22/11/2024 0 comment

Od danas, 21. novembra pa sve do 8 decembra Skijališta Srbije odobravaju popust od 10% na cene ski karata preko web prodavnice! Skijališta Srbije ...

24/11/2024 0 comment

Zašto posetiti opštinu Raška tokom zimskih meseci? Polako se bliži zima u kojoj uživamo od prvih pahulja. Boravak u Raški, na Kopaoniku i u ...

O Portalu

Portal koji promoviše Srbiju i njene vrednosti. Sve na jednom mestu, priča o Srbiji koju volimo, njenoj tradiciji, lepotama, ljudima i događajima.

Najnovije vesti