Mnogi opravdano smatraju da je proleće najlepše godišnje doba, a boravak na Zlatiboru jedan je od najboljih načina da se dožive sve lepote buđenja prirode. Svakog proleća, i pre nego što trava ozeleni, na „zlatnoj“ planini prvi vesnici toplog i sunčanog vremena najavljuju kraj zime. Iako na planinskim odsecima i brdskim stranama još uvek ima upornog snega, sićušni vesnici proleća bude se iz sna. Koji su to najhrabriji stanovnici zlatiborske flore koji u rano proleće prošaraju livade stotinama hiljada nežnih cvetova i oduševe brojne zaljubljenike u zlatiborsku prirodu?

Kaćun, sićušni cvet bogato obojenih plavo-ljubičastih latica, koji s krajem zime ukrasi padine Zlatibora jedan je omiljenih glasnika proleća. Nastanjuje livade širom planine, raste pod krošnjama stoletnih borova, a može se naći i u listopadnim šumama. Stvara neobično lepe pejžaze koji su inspiracija mnogim fotografima. Osim ljubičastih, cvetovi mogu biti bele, žute ili jarko narandžaste boje, a uporni tragači koji pronađu livadu prošaranu različitim nijansama Kaćuna pravi su srećnici. Iako je od davnina ovdašnjim stanovnicima poznat pod nazivom Kaćun, neki ga nazivaju i prolećni Šafran. Zanimljiv je podatak da je ovaj cvet u prošlosti korišten za bojenje tkanina, a mnogi mu pripisuju i lekovita svojstva.

Omiljeni cvet najmlađih prirodnjaka, Visibaba, u narodu se smatra posebnim simbolom. U rano proleće može se naći u svakom kutku „zlatne“ planine. Narodni naziv dobila je zbog položaja cveta koji je pognut poput kakve starice. Simboliše nadu, utehu i prosperitet. Prema narodnom verovanju poklanja se nekome kao poruka da ne treba gubiti nadu i da ledenoj zimi ipak dolazi kraj.

Još jedna biljka koja cveta već pri prvom nagoveštaju proleća je Crnjuša, medonosni cvet koji pun procvat doživljava u martu. Tada su široka planinska prostranstva, šume belog i crnog bora, čak i padine sa malo sunčeve svetlosti prekriveni živopisnom ružičastom bojom. Crnjuša je veoma medonosna biljka i daje med izuzetnog kvaliteta. Sasvim taman, skoro crn, po sadržini minerala bogatiji je od mnogih drugih vrsta meda, a lako ga je pronaći na nekoj od tezgi zlatiborske pijace. Iako joj naziv ne odgovara vedrini koju donosi sa prvim prolećnim daškom vetra, biljka tako veselih boja najživopisnija je prirodna pojava u ovo doba godine.

Lepote prvih vesnika proleća teško je opisati, ali je u njima lako uživati. Narodna verovanja im pripisuju mnoga spiritualna i lekovita svojstva. Bilo da su narodna predanja tačna ili ne, jedno je sigurno, leče nam dušu svojom vedrinom, ukrašavajući nepregledne livade Zlatibora i dajući nam nadu da hladna zima ustupa mesto sunčanom proleću.

Polja crnjuše u borovoj šumi