Planina Rudnik, koja svojim širokim masivima dominira centralnom Srbijom i Šumadijom, naziv je dobila po velikom bogatstvu ruda olova i cinka koje se i danas ovde eksploatišu.
Burna istorija ove planine na kojoj su još stari Rimljani rudarili, vidljiva je u brojnim tragovima materijalne kulture iz antičkog i srednjevekovnog perioda. Za Rudnik su se borili i srpski vladari i feudalci, a interesantno je i da je dinar kralja Dragutina, prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom, kovan upravo na Rudniku.
Danas, Rudnik predstavlja popularno odmaralište koje svojom prelepom prirodom i bogatstvom kulturno-istorijskih znamenitosti privlači turiste iz svih krajeva sveta.
Priroda
Rudnik je planina izuzetne prirodne lepote obrasla gustim bukovim, javorovim i hrastovim šumama, ispresecana bistrim potocima i zelenim proplancima. U nižim predelima Rudnika posetioci mogu sresti zečeve, fazane, jarebice dok su u višim predelima nastanjene divlje svinje, srne, lisice i kune.
Planina koja predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave i Kolubare, bogata je rekama među kojima su najveće Despotovica i Gruža. Raznovrsnost ribljih vrsta ne zaostaje za divljači te tako možete videti mrenu, krkušu, zeleniku, klen i brojne druge vrste kako mirno plivaju ovim vodama. Na Rudniku se nalaze i brojna lovišta koja pružaju mogućnost lova na visoku i sitnu divljač.
Prijatna vazdušna strujanja, velika osunčanost tokom godine, kao i visoka jonizacija vazduha imaju povoljan uticaj na zdravlje posetilaca. Ovo blagotvorno dejstvo boravka na Rudniku, primećeno je još davne 1922. godine kada je Rudnik i proglašen vazdušnom banjom.