Inspirisan fotografijama na svetski poznatim foto sajtovima, član redakcije drina.info, Miloš Jelisavčić, napravio je prelepe fotografije posebnom tehnikom i predstavio duh Bajine Bašte nekad i sad.
Bajina Bašta se posle sticanja statusa varošice ubrzano razvija i selo prerasta u čaršiju varoškog tipa. Bajina Bašta 1878.god. dobija telegrafsku liniju sa Užicem, a 1881.god. i prvu poštanku stanicu koja je prikupljala pošiljke, a prevoz su vršili imućni pojedinci. Carinarnica ili đumruk, kako se to tada nazivalo, otvorena je posle višegodišnjih napora 1880.god. Pre toga carina je naplaćivana na samoj skeli na Petriči. U početku prevoz je vršen privatnim čamcima, a kasnije je izgrađena velika skela,a carinarnica je radila u jednoj od soba sreske kuće u Bajinoj Bašti. Za rani razvoj bajonobaštanske '' čaršije '' veoma je zaslužan Cvetko Jevtić poznat i kao Cvijo.
U početku svi se stanovnici bave poljoprivredom, a Cvijo je prvi koji se od toga otrgao. On je sagradio 1870.god. prvi mehanu po planu ( '' stara Cvijina mehana '' ), a nekih 10 godina kasnije i '' novu Cvijinu mehanu '', koja je u narodu danas poznata kao Vukajlovićeva mehana. Kao dečak se naselio u Višesavi, a potiče iz Crne Gore. Još u okviru svoje porodične zadruge počeo se baviti spravljanjem i prodajom baruta na čemu je zaradio dosta novca i osamostalio se. Pored ove dve mehane imao je i jednu vodenicu na reci Pilici na putu za Višesavu. Postao je ugledan, a bio je i narodni poslanik. Kad bi odlazio u manastir Raču na pričešće prangije su pucale , a on bi sa na konju u pratnji slugu odjahao. Crkva sv. proroka Ilije u Bajinoj Bašti sagrađena je 1893.god.
I pored vidnog razvoja Bajina Bašta je sve do početka XX zadržala seoski karakter usled velikog priliva stanovništva iz okolnih sela. O urbanizaciji Bajine Bašte najbolje govori podatak o broju stoke iz 1895.god.: 66 goveda, 91 svinje, 38 ovce za razliku od 1866 kada je imala 198 govedi, 524 svinje, 2035 ovce. Veoma je važna godina 1918. kada je reka Drina prestala biti granica i kada se '' otvorila Bosna ''. Bajina Bašta tada postaje centar i za 6 opština koje su bile sa leve obale reke Drine. Ovo je period kada se izgubilo seme Bajinovca, Tara je postala škrtija sa drvnom građom, ali razvoj se ne zaustavlja. Razvoj grada posebno je buran u međuratnom periodu kada Bajina Bašta dobija Dom zdravstvene zadruge Evelina Haverfild 1930., novu zgradu škole Petar I veliki oslobidilac 1931., Katastarsku upravu 1930., sreski sud 1931.god., a do početka Drugog svetskog rata i vodovod i kanalizaciju, kao i uređenje glavne ulice ( Evelina Haverlfild ) i kaldrmisanje trga 1939.god. Bajina Bašta je u međuratnom periodu imala 27 ugostiteljska objekta, a kafane su imale bitnu društvenu ulogu. Najpoznatije bile su Central i Tara, a pored njih bile su Canina kafana, Radeljića kafana, Perovića kafana, Matića kafana, Stajčića kafana, Kafana kod Tome Đenadića i druge. Pored ovoga Bajina Bašta je imala i dva hotela '' Evropu '' i '' Bosnu''. D.J.Deroko je u svojoj monografiji o Drini iz 1939.god. Bajinu Baštu nazvao simpatično uređenu palanku sa lepim trgovačkim radnjama i izlozima.
Prema pisanju predratne štampe u Bajinoj bašti je živelo 16 milionera ( '' plemića '' ) što je prema broju stanovnika bilo najviše u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji. Zbog toga ne treba da čudi činjenica da Bajina Bašta kao mala varošica u tom periodu je imala čak tri novčana zavoda. Najbogatiji građani osnovali su još 1908.god. Građansku štedionicu. Štedionica je prekinula rad 1912-19, a posle rata je radila u otežanim uslovima usled nedostatka novca. Posebno je bio težak period 1929-33. u vreme Velike ekonomske krize, pa je jedna banska komisija 1938.god. predlagala njenu likvidaciju. Godine 1924. osnovana je Trgovačka banka, a politički sukobi demokrata i radikala doveli su do toga da se 1926.god. formira i treći novčani zavod – Industrijska banaka. Industrijska banaka imala je prevashodni cilj razvijanje eksploatacije šumskog bogastva Tare, izgradnja hidtoelektrane u Perućcu i povećanje proizvodnje duvana. Hidrocentrala u Perućcu pušten u rad je 17.marta 1928.god. i Bajina Bašta je dobila električno osvetljenje ( obnovljena 1987.god.).
Bajina Bašta kao mala varošica nije imala krupnih događaja u svojoj istoriji koji bi bili posebno pamćeni od strane svojih građana, pa zbog toga su posebno pažnju na sebe privlačile posete srpskih kraljeva ovom mestu. Kralj Aleksandar Obrenović je u pratnji svoga oca Milana posetio Bajinu Baštu 3.maja 1899.god. Kralj je u bajinu baštu došao iz pravca Užica i to preko Pilice, a građani su na gradskom trgu svečano dočekali kralja, a uveče je na to mestu nastavljeno narodno veselje. Svečani prijemi su organizovani u Rogačici i Bačevcima. I kralj Petar I Karađorđević je u pratnji prestolonaslednika Đorđa posetio Bajinu Baštu 14.septembra 1905.god. Krlja su pored građana dočekala i zvona sa Crkve sv.proroka Ilije, njihova kraljevska visočanstva su odselu u školi, a pozdravio ih je ispred građana narodni poslanik Radisav Mitrović. Ovom prilikom kralj je posetio manastir Raču, Carinarnicu, Šumsku upravu i Magacin duvana. Ono što je posebno oduševilo građane bilo je to što je kralj Petar bez pratnje posetio narodno veselje koje je to veće bilo organizovano u čast njegovog dolaska u Bajinu Baštu. Ni kralj Aleksandar I karađorđević nije propustio da poseti Bajinu Baštu, a to je bez iakakve najave učinio u junu 1934.god. samo par meseci pre atentata u Marseju.
