Požega se nalazi na važnom migratornom putu ptica, koji vodi od srednje Evrope, preko Balkana, Male Azije do zimovališta ptica u Africi. Zbog toga
je područje opštine Požega pogodno za bird watching – posmatranje ptica, koje je u Evropi vrlo popularno a u Srbiji je tek u povoju. Može se videti preko180 vrsta ptica (u Srbiji se taj broj kreće oko 350), a lokacije koje su najpogodnije za posmatranje ptica su kanjon Velikog Rzava, stanište velikog ronca, vodenkosa, nekoliko vrsta ptica grabljivica i sova i sama požeška kotlina sa rekama Skrapež, Đetinja, Moravica i Zapadna Morava, gde se mogu posmatrati ptice vodenih staništa. U dolinama ovih reka zabeleženo je više vrsta čaplji, a za vreme prolećne seobe sivi ždralovi traže predah i skupljaju energiju pred nastavak svog dugog puta od Afrike do severa Evrope. Zanimljive ptice se mogu videti i u samom centru grada, jer na brezama i četinarima u gradskom parku zimuju utine, jedine sove kod koje je zabeležena ova pojava.
Jedna od retkih ptica je i bregunica, najmanja je evropska lasta, blago rakljastog repa, sivosmeđih leđa, krila i glave, i belog stomaka i grla. Na grudima je karakteristična smeđa pruga. D 12, RK 26,5–29 cm.
Naseljava skoro celu Evropu (sa izuzetkom planinskih predela), veći deo severne, centralne i istočne Azije i srednji deo Severne Amerike.
Evropska populacija zimuje u podsa harskoj Africi. Sele se danju, u jati ma i od više hiljada ptica, a noću se okupljaju u trščacima. Uglavnom na seljavaju ravničarska područja uz vodene površine (reke, jezera, ribnjaci, kopovi peska i šljunka i sl.) gde se gnezde u strmim odronjenim obalama, ali i u neobraslim zemljanim odronima ili svežim kopovima dalje od vode. Za gnežđenje preferiraju sveže odrone u kojima mogu da iskopaju nove rupe za gnežđenje, dok stare rupe ne koriste kako bi izbegle parazite.
Za formiranje velikih kolonija, koje mogu da broje više hiljada parova, potrebne su im duge odronjene obale.
Druželjubive su, za vreme selidbe i na zimovalištima su u jatima od nekoliko stotina, pa i hiljada ptica, ponekad u mešovitim jatima s drugim lastama.
Hrani se malim, letećim insektima i ponekad paucima. Sastav plena varira zavisno od godine, lokaliteta i od lokalne raspoloživosti insekata. Plen lovi u letu, iznad vode, travnjaka, obradivih površina, sama Bregunica Riparia riparia (Linnaeus, 1758) ili u malim ili većim grupama, prosečno na visini oko 15 m iznad zemlje, a za vreme lošeg vremena obično lovi nisko iznad vode. Povremeno skuplja insekte sa zemlje ili s površine vode, naročito kada je u velikim grupama.
Gnezdi se u kolonijama, a retko i usamljeni parovi. Kolonije često broje manje od 50 parova, ali ponekad su i puno veće – nekoliko stotina, pa i hiljada parova. Monogamne su, veze među partnerima uglavnom traju jednu gnezdeću sezonu. Gnezdo je tunel u zemljanim ili peščanim odseci ma, obloženo travom, stabljikama i perjem, prosečne dužine oko 65 cm, prečnika 4–6 cm, koji na kraju završava proširenjem za gnezdo. Oba roditelja prave gnezdo, leže na jajima i brinu se o ptićima. Ima 2 gnežđenja od maja do avgusta, polaže 4–6 belih jaja na kojima leži 14–15 dana, mladunci su operjani kada dostignu starost od 22 dana, zavise od roditelja još sedam dana.
Bregunica je gnezdarica-selica zemljanih i lesnih odseka Skrapeža, Đetinje i Zapadne Morave, prisutna na području od aprila do septembra kada počinje jesenja seoba. Najveća zabeležena kolonija na Kitoku brojala je preko 200 gnezdećih parova.
U savremenom periodu većina kolonija u Srbiji grupisana je uz velike reke u Vojvodini i u nizijama južno od Save i Dunava. Mali broj kolonija nalazi se u brdskim i planinskim predelima, a naj
viša je na Vlasinskom jezeru. Odsustvuje u jugozapadnoj Srbiji, a retka je u jugoistočnoSrbiji. Gnezdi se u zemljanimi lesnim odsecima uz obale reka, a redovno nastanjuje i strme kosine peskara i šljunkara. Populacija je u opadanju i procenjena je na 38100–46000 gnezdećih parova.
Autor: Branko Rudić