U zgradi u kojoj se danas nalazi AIK banka, više od četrdeset godina radila je kafana „Moskva“ koja je za nekoliko generacija Kragujevčana predstavljala kultno mesto izlaženja. Ovaj objekat zauzima čitav ugaoni blok nastao prosecanjem uličice koja povezuje varoško jezgro sa Okružnim načelstvom. Ceo objekat nazivao se blok „Moskva“ po ovoj kafani.
Zgrada je nasala 1911-1912. godine kao vlasništvo trgovca Vlaje Nikolića. Sam objekat kafane zajedno sa okolnim zgradama obrazuje jednu reprezentativnu celinu izgrađenu u maniru bečke i peštanske secesije. Bogatstvo dekorativne plastike istaknuto je na tri masivne fasade. Pogled na njih otkriva mnoštvo raznorodnih ukrasnih motiva i elemenata inkoproriranih sa više slobode od uobičajenog, pa ipak to ne znači da su raspoređeni kakvim haotičnim nabacivanjem. Postignuta je harmonična veza u bogatstvu aplikacije. Spratnost je istaknuta horizontalnim vencim koji se pruža celom dužinom objekta.
Vlasnik kafane bio je Vlaja Nikolić, trgovac rakijom koga su nazivali „Vlaja rakidžija“ On je kafanu izdavao pod zakup. Tridesetih godina tu je bilo stecište radnika, studenata i ljudi koji su širili slobodnoumne ideje, zbog čega je kafana često na udaru vlasti, a posećivali su je i žandarmi. U vremenu od 1929. do 1939. godine u njoj se nalazilo sedište sportskog kluba „Radnički“. Navijači ovog kluba su posle utakmica dolazili ovde da se vesele, ali i da tuguju zbog neuspeha fudbalera.
Zabavne večeri „Radničkog“ priređivane gotovo svake subote u poznu jesen i u toku zime u kafani „Moskva“, bile su stalan i veoma popularan oblik njegove ativnosti. U izvođenju odlomaka iz pozorišnih komada, humorističkih programa i recitacija u programu ovih tradicionalnih sportskih zabava, učestvovali su i muzičke sekcije u kojoj su prednjačila braća Nikolić: Dušan, Raka, Jeremija i Sima. Ove drugarske večeri doprinosile su okupljanju građana.
Smeštena u blizini gradskog načelstva, kafana je od ranog jutra do kasno popodne bila puna raznorodnog sveta koji je tu dolazio radi kakvog posla. Vrlo čerso u nju su svraćali činovnici iz načelstva i suda, ali i zanatlije i trgovci, zbog kuhinje koju su vešti ugostitelji nudili gostima u svako doba dana.
Kafana je u periodu pred Drugi svetski rat na spratu imala sobe za prenoćište, pa je ovaj ugostiteljski objekat poslovao kao hotel sa 15 postelja. Godine 1948. je nacionalizovan.
Autor: Boriša Radovanović