Legenda kaže da je, jednoga dana, krava Ruža pasla na malom poluostrvu zarivenom u Vlasinsko jezero. Zaneta pašom nije ni primetila da se poluostrvo  otcepilo od obale i da je, nošeno vetrom prema sredini jezera postalo pravo ostrvo. U sumrak, kad je njen gazda, deda Živko,došao na obalu da potera Ružu kući, nikako nije mogao da je nadje. Tumarao je unaokolo,obilazio šibljake i sumarke, uzalud dozivajući Ružu. Mrak se hvatao brzo, sa njim je deda Živko sve više gubio nadu da će naći svoju mezimicu, pa se u jednom trenutku pokunjen vratio kuci......Ali, eto čuda. Ćim je svanulo deda Živko je imao šta videti. Nasred jezera plutalo je novo ostrvo. Na njemu je pasla Ruža.

Ploveća ostrva na Vlasinskom jezeru jedinstven su prirodni fenomen u Evropi, ali i u svetu. Za njihovo stvaranje, tvrde stručnjaci, prirodi je bilo potrebno vise od 5.000 godina. Na jednom od tih ostrva nedavno je uočena kolonija retkih ptica „kormorana" koji se nalaze pod zaštitom države.

Vlasinsko jezero je i pravi raj za ribolovce, ali se ponekad dešava da upravo njima ploveća ostrvca zadaju prave muke. Evo kako: dok ribolovci pecaju sa obale, zemlja se pokrene, ostrvo se odvoji, pa ukoliko zabludeli ljubitelji vode hoće natrag, moraju da plivaju. Najgore je kada pecaroš pridrema kraj svojih stapova. U neki čas se prene, a voda svuda
naokolo.

Prirodni biser Vlasinskog jezera ne treba posmatrati kao odvojen fenomen, već u sklopu šireg prostora Vlasinske površine. Vrednosti toga prostora su i planinski vrhovi od 1.638 do 1.922 metara na Cemerniku i Besnoj kobili. Reč je o šumovitom planinskom vencu, zaobljenih gorskih temena, posle Kopaonika najvišem u Srbiji, vrlo pogodnom za postavljanje žičara i otvaranje ski staza za rekreativno i profesionalno skijanje. Svakako treba pomenuti i specifičnu planinsku klimu, bogatstvo divljači u šumama i obilje riba u potocima, rekama i jezerima tog kraja, dovoljno udaljenog od većih gradskih naselja i potpuno ekološki zaštićenog.

Pogled sa vrha planina vlasinskog kraja doseže do susedne Bugarske, Sofije i Pernika. Vlasinsko jezero je smešteno na dnu prostrane potoline okružene planinama Vardenik, Streser i Čemernik koje se blago spuštaju do jezerskih obala. Mada izgleda kao prirodno Vlasinsko jezero je po poreklu veštacko, nastalo podizanjem brana na rekama Vlasini i VrIi. Po veličini je u Srbiji odmah iza Djerdapskog. Dugačko je dvanaest kilometara, široko tri, a na pojedinim mestima duboko čak 50 metara.

Površinska temperatura vode u Vlasinskom jezeru tokom sunčanih dana jula i avgusta je oko 23 stepena, sto kupačima omogućava prijatno osveženje. Razigrana priroda Vlasinske površine, sa široko otvorenim vizurama i nepreglednim livadama, pruža neponovIjiv doživljaj lepote i veličanstvenog mira u kojem se osluškuje tišina. Svuda oko jezera rastu borovi i breze, i gusta trava zvana ,tipac", a posebnost eko-sistema čini trava „mesožderka" koja guta insekte Vlasina je i zimi vrlo privlačna atrakcija za ljubitelje netaknute prirode. Snežni pokrivač zadržava se u tom predelu do kraja marta. Zimi se po jezeru može slobodno hodati ili klizati, a led,debljine i do dva metra, ribari seku motornom testerom i love ribu. Turisti koji dodju na Vlasinu imaju priliku da posete i jedan od najstarijih srpskih manastira, sagradjen jos 818. godine. Reč je o manastiru "Palja", spomeniku kulture koji se nalazi prema Bugarskoj granici i o kojem se malo zna.
U manastiru već godinama niko ne živi i zbog stanja u kojem se nalazi neophodna mu je zaštita.

Po nekim pisanim dokumentima manastir Palja predstavlja najstariji hram u Evropi. Nalazi se između istoimenog sela i sela Kostrševce, na području surduličke opštine, blizu bugarske granice. Građen je u doba Nemanjića, a kao godina završetka pominje se 818., dakle IX vek.

Po nekim drugim podacima govori se da je sagrađen krajem XI i početkom XII veka, kada je grupa bugarskih pravoslavnih sveštenika na ovom mestu, bežeći od represalija koje su u to vreme vladale prema njima u Bugarskoj, sazidali na ovom mestu skit, odnosno ban sa konjušnicom za odmor putnika namernika i crkvom za molitve. Leži na 950 metara nadmorske visine na levoj obali reke Paljevice, a posvećen je Vavedenju Svete Bogorodice.

Na Vlasini se iz nekoliko izvora sa visine od čak 1550 metara puni čuvena vlasinska "Rosa".
Postavljanjem najsavremenije tehnologije ta ekološki besprekorno čista voda flašira se neposredno sa izvora. Na Vlasinskom jezeru je inace zabranjeno korišćenje motornih čamaca kako se ne bi remetila prirodna ravnoteža. To svakako pomaže da u jezeru žive i najbolji amuri u Jugoslaviji koji zbog idealnih uslova porastu i do 32 kilograma težine.