Ovih dana mnogi turisti se nalaze Vlasinskom jezeru, kod Surdulice. Zvanična letnja turistička sezona počinje 1. jula, ali, iako nema uobičajene gužve, već pristižu ljubitelji ove planine i radoznali putnici koji je tek otkrivaju. Do Vlasine se najlakše stiže autoputem od Niša, preko Vladičinog Hana i Surdulice. Udaljenost od Niša je 140, a od Surdulice ovaj biser juga Srbije je na dvadesetak kilometara.

Vlasinsko jezero se nalazi na nadmorskoj visini od preko 1.200 metara, površina jezera je 15 kilometara kvadratnih, a najdublja tačka u jezeru nalazi se na 35 metara ispod površine. Vlasinsko jezero se pominje u 18. veku kao Vlasinsko blato ili Vlasinska tresava. Na mestu današnjeg jezera, koje je izgrađeno pedesetih godina kao akumulaciono jezero Vlasinskih hidroelektrana, spiranjem nagomilanog blata i treseta u kanjonu dugom 20 kilometara stvorena je močvara koja je na pojedinim mestima bila ispunjena živim peskom.

Akumulacija jezera se puni iz oko 110 slivova planinske vode Vlasine, Jerme, Lisinske, Božičke i Ljubotenske reke sa pritokama, sa dva kubika u sekundi. Jedinstvena plutajuća ostrva u Evropi na jezeru su nastala izdizanjem treseta sa dna. Vlasina je idealno mesto za odmor onih koji ne mare za bogat turistički sadržaj, jer od toga ovde ništa neće naći.

Vlasinska visoravan okružena je planinama Vardenik, Čemernik i Gromada. Na ovu planinu se dolazi po zdravlje, pa je mnogi nazivaju vazdušnom banjom i "fabrikom crvenih krvnih zrnaca". Vlasina je bogata lekovitim biljem i šumskim plodovima. Može se naći oko hiljadu biljnih vrsta, među kojima je i retka biljka mesožderka i subalpska bukva, koje ima na 1.400 metara nadmorske visine, ali najveću pažnju privlače šumske jagode, maline i kupine, borovnice i pečurke, pa u sezoni mnogi ovde dopunjuju kućni budžet.

Na vlasini ima 170 vrsta ptica, 30 vrsta sisara, sedam vrsta gmizavaca, 11 vrsta vodozemaca i 19 vrsta riba. U jezeru ima grgeča, klena, somova, šarana, belog amura, pastrmke..., pa ribolovci dolaze iz gotovo svih krajeva Srbije. Vlasina je proglašena područjem posebne namene, pa je pod zaštitom. Za početak, suzbijena je divlja gradnja i vodi se izuzetno računa o komunalnoj higijeni, a u izradi su generalni i urbanistički planovi. Veliki broj vikendica imaju vlasnici iz Niša, Leskovca, Beograda i drugih gradova, a tu su i odmarališta, auto-kamp, kamp ribolovaca i hoteli sa jednom i tri zvezdice, sportski tereni... Zabranjena je vožnja motornim čamcima. Vlasina gostima nudi oko 2.100 ležajeva, a cena u privatnom smeštaju je od pet do sedam evra, pun pansion u hotelima je od 1.500 do 2.000 dinara. Snabdevenost dragstora je dobra, a, osim ponedeljkom, radi i pijaca, pošta i zdravstvene ambulante. Mobilne telefonske mreže dobro funkcionišu.