Lešnik se koristio od davnina kao sredstvo za lečenje mnogih bolesti. Verovalo se da je to plod mudrosti i znanja. Kada bi lešnici bogato rodili, verovalo se da predstoji duga i hladna zima, te da će se naredne godine roditi mnogo dece. Lešnici su korišćeni i kao simboli plodnosti u ženidbenim obredima.

Plodovi lešnika sadrže 55-73% masnoće, koja se najvećim delom sastoji od nezasićenih masnih kiselina (oleinska 82% i linolinska 11%), glicerida masnih kiselina i mešovitih glicerida pomenutih masnih kiselina. Sadržaj belančevina je 12 do 18%. Hidrolizom belančevina izdvajaju se aminokiseline, a posebno esencijalne. Kalijuma sadrži u količini prosečno i do 5 puta više od ostalog voća, gvožđa 3 puta više, a vrlo je bogat magnezijumom, kalcijumom i flourom. Od vitamina sadrži folnu kiselinu u količini nekoliko desetina puta više nego ostalo voće, vitamin E i pantotensku kiselinu.

U narodnoj medicini od lešnikove kore se pravi čaj od kojeg se prave oblozi za otvorene rane nastale od proširenih vena na nogama. Najnovija istraživanja pokazuju da su lešnici (baš kao i badem, pistaća i orasi) odlični u prevenciji srčanih bolesti. Autori ovog istraživanja, španski naučnici, naglašavaju kako je uz to preko potrebno jesti mediteransku hranu u kojoj prednjače riba, beli luk i sveže povrće. Naravno, lešnik je nezaobilazan u pripremi ukusnih torti i kolača, a veoma je zaslužan za lepotu kože zbog velike koncentracije E vitamina.